Анали Правног факултета у Београду

377

О ИЗМЕНАМА И ДОПУИАМА ПОРОДИЧНОГ ЗАКОНОДАВСТВА

могу узимати у обзир чак ни за случај ако она треба да служе као објашњење усвојених правних правила или да попуне извесне празнине које су настале услед редакције конвенције-уговора позивајући се на то да швајцарски амандман упућује на правила обичајног права само за нерешена питања, док je овде у суштини реч о решении питањима. Наше je уверење да се на ово питање уопште не односи швајцарски амандман и да за овај случај вреде општа правила о позивању на право које je било у важности пре доношења нових правила, а то значи да од новоусвојеног правила зависи да ли се у суштини мења ранији однос и да се не искључује примена обичајног права тамо где се помоћу ње могу уклонити празнине и поставити основице за решења која одговарају духу новог права, другим речима да старо обичајно правило може представљати ослонац као допуњујућа одредба уз правила новог писаног кодификованог права. VI. Проблем односа кодификованих и обичајних правила меЬународног јавног права je свакако данас на дневном реду више него икада. Обичајна правка правила чине претежан део правила система међународног јавног права. Самим тимчубрзани процес кодификације тих правила захтена да се одреди однос између кодификованих правила и оних обичајних правних правила која нису углобљена у инструменте кодификације. Проблем постаје сложен увођењем метода прогресивне кодификације и отуда и у међународном праву као некада у процесу код законске кодификације, кодификована правила постављају се у привилегован положај према обичајном праву које се повлачи пред снажним таласом процеса кодификације.

Др-

Милан Бартош

О ИЗМЕНАМА И ДОПУНАМА ПОРОДИЧНОГ ЗАКОНОДАВСТВА

Породично право уређено je низом савезних и републичких закона, Ти су закони донети у првим тодинама по ослобођењу. Може се са правом рећи да je нова Југославија од свих грана права најпре и најпотпуније уредила породично право. Врло важни разлози изискив'али су да се хитно реше и уреде породични односи. Потребно je било укинути застарела начела и установе и уклонити неуједначеност, замршеност и шаренило које je постајало у праву старе Југославије у овој значајној области. У томе се успело. Сачињено je породично закондавство које представлю складну и логички повезану целину, чији прописи одговарају тековинама народне револуције и основним начелима нашег правног система. Међутим, током времена показали су се извесни недостаци и празнине које je требало отклонити и попунити. Тако на пример, Законом о допуни основног закона о браку од 25. IV. 1955 тачно je утврђено ко je надлежан да обави склапаше брака; Законим о измени и допуни основног закона о односима родитеља и деце од 8. XII. 1956 предвиђено