Анали Правног факултета у Београду
ДЕЈСТВО ВИШЕ СИЛЕ У ТРАНСПОРТНОМ ПРАВУ
1. Ошпте правило о одговорности због неизвршења уговора долази до изражаја и у транспортном праву. Превозилац je одговоран ако не изврши благовремено и уредно своје обавезе код превоза путника или робе. С друге стране, и у транспортном праву дејствују разлози због којих се дужник. ослобађа од одговорности. Поред осталих, један од случајева у којима je одговорност превозиоца искльучена јесте и случај када je до штете или до неблаговременог цзвршења превоза дошло дејством више силе. У упоредном законодавству о превозу по правилу не постоји дефиниција више силе, тако да судови, служећи се општом правном теоријом, морају у сваком конкретном случају утврђивати да ли je реч о вишој сили или не. Треба напоменути да ни у правној теорији још увек не постоји јединствено схваташе о томе које елементе мора да садржи неки догађај да би се могао сматрати вишом силом, односно да би могао послужити као основ за искључење одговорности превозиоца. У -овом погледу и данас су углавном заступљена два гледишта, и то нарочито међу немачким правним писцима. Оба ова гледишта су и од практичное интереса с обзиром на то да се појављују како у појединим националним законима, тако исто и у судској пракси. По једном гледишту (тзв. субјективна или релативна теорија) под вишом силом подразумевају се такви догађаји који су довели до настајања штете, односно до закашњења у превозу упркос томе што je превозилац показао сву пажњу која се од н>ега, с обзиром на околности конкретног случаја, могла очекивати. Главки заступници ове теорије били су извесни старији правници, као, на пример, Голдшмит (Goidschmidt), Ранда (Randa) и др. (1). Ова теорија нашла je подршку и у извесним ранијим одлукама немачког Reichsoberhandelsgericht-a, па и самог Reichsgericht-a (2). Ипак, у новије време све више присталица стиче тзв, апсолутна или объективна теорија по чијем гледишту се под вишом силом могу подразумевати само такви догађаји чији узрок настајања лежи ван делатности
(1) Goldschmidt: Das receptum nautarum, cauponlum, stabulariorum, »Zeitschrift für das Handelsrecht«, Bd. 111, S. 93; Randa: Haftung der Eisenbahnen, Wien, 1926, S. 14.
(2) B. »Juristische Wochenschrift«, 1904, S. 577.