Анали Правног факултета у Београду

102

АНАЛИ ПРАВЖОГ ФАКУЛТЕТА

a y сваком случају он je користан помагач јавног тужиоца. Он познаје средину у којој je извршено кривично дело,' личне и узајамне односе субјеката у кривичном поступку, има шире могућности од јавног тужиоца да пронађе доказе и учини примедбе на доказе противне странке, тако да својом активношћу може знатно допринети успешном вођењу поступка. ЗКП даје право оштећеном да у претходном поступку указује на све чиьешще и доказе који су од важности за утврђивање кривичног дела, проналажење учиниоца и утврђење његовог имовинскоправног захтева. На главном претресу оштећени има право да предлаже доказе, даје друге изјаве и предлоге којима се иде на разјашњење ствари и да поставља питана оптуженом, сведоцима и вештацима. Исто тако, он има право да разгледа списе, уз извесна ограничења у претходном поступку (чл. 59 ЗКП). На тај начин, остварујући свој имовинскоправни захтев, оштећени помаже и у вршењу функције гоњења. У нашем кривичном поступку оштећеном треба дати активнију улогу и у предузимању свих радкы| које иду за утврђивањем кривичног дела и кривичне одговорности окривл>еног. Садаппьи кривичнопроцесни положај оштећеног не одговара његовом интересу, значају и доприносу који би он могао пружити кривичном поступку. Поред оптуженог, оштећени je највише заинтересован за исход кривичног поступка, jep je он жртва кривичног дела и о његовом интересу се расправља у кривичном поступку. Када се већ кривично гоњење у начелу врши по службеној дужности од стране представника друштвеног интереса, онда није оправдано што се оштећеном, који исто тако жели да учинилац кривичног дела буде гонен и кажњен, не омогући да учествује активније у кривичном поступку. С друге стране, оштећени као особа чије je лично или имовинско право повређено или угрожено кривичним делом има непосредно сазнање о том делу. Оштећеном je најбоље познат кривични догађај jep му je најчешће био присутан односно учествовао у нему и осетио његове последице, те му и уз тих разлога треба дати више инцијативе у изношењу чињеница и предлагању доказа, у саслушању сведока и вештака и уопште више учешћа у кривичном поступку. Наиме, процесни положај оштећеног требало би умногоме приближити положају тужиоца, тј. дати му овлашћења која имају странке. Само неки прописи ЗКП изједначавају оштећеног са странкама као, на пример, чл. 266* ст. 1 и 2, 301 ст. 1, 309, ст. 1. Већина прописа који регулишу иницијативу кривичнопроцесних субјеката у главном кривичном поступку односе се на странке, тужиоца и оптуженог. Тако, на пример, чл. 268, ст. 3, предвиђа да се о времену и месту саслушања сведока или вештака обавештавају странке ако je с обзиром на хитност поступка то могућно. Странке могу присуствовати овом саслушању и поставл>ати питана сведоку односно вештаку. У доказном поступку иницијатива у изношену чињеница и предлагану доказа дата je углавном странкама. По чл. 304, ст. 4, странке могу до завршетка главног претреса предлагати да се извиде нове чшьенице и прибаве нови докази, а могу поновити и оне предлоге који je' председник већа или веће раније одбило. Исто тако странке имају право да стављају примедбе и дају објашњења у погледу исказа сваког сведока или вештака