Анали Правног факултета у Београду

ПОЛОЖАЈ ОШТЕЋЕНОГ У КРИВИЧНОМ ПОСТУПКУ

101

тужилац и представља меру за заштиту оштећеног од неактивности јавног тужиоца, и овај изузетак не важи ако јавни тужилац у означеном року поднесе среском суду оптужни предлог за лакше кривично дело. Установа оштећеног као тужиоца представља допунску заштиту друштвеног интереса и истОвремено задовоЛ)ава оправдани интерес оштећеног да се учрнилац кривичног дела гони и казни. Оштећени као тужилац нема дужности и права јавног тужиоца као државног органа. За њега не важи принцип легалитета у покретању кривичног поступка. Он нема право и дужност изјављивања правних лекова у друштвеном интересу. Оштећени као\ тужилац нема право захтевања извиђаја; он није изузет од дисциплинске власти председника већа; он не може захтевати да му се списи доставе ради разматрања и др. ЗКП предвиђа знатна ограничевьа права оштећеног да сам предузме односыо настави гоњење. За кривична дела из надлежности окружног суда отпочшьаае односно продужење гоњења зависи увек од сагласности истражног судије, а у случају неслагања истражног суди je од одлуке већа окружног суда. Значи да оштећени као тужилац долази на место јавног тужиоца под претходном судском контролом. Ово je оправдано с обзиром да je овде реч о кривичним делима за која се гони по службеној дужности и ако јавни тужилац није нашао основа за гоњење, треба суд да се сагласи о отпочињању односно продужењу гоњења. Поред тога мора се водити рачуна и о интересима окривљеног. Оштећени се често руководи својим личним интересом за гошење, његови мотиви могу бйти чисто субјективни, као на пример, жеља за осветом. Претходне судске контроле нема ако јавни тужилац одустане од оптужнице на главном претресу a оштећени се одмах изјасни да же ли да продужи гоњење. У поступку пред среским судом, оштећени као тужилац нема овлашћење да захтева спровођење извиђаја а има право да, под законом одређеним условима, покрене кривични поступак подношењем оптужног предлога. Могућност поновног преузимања гоњења од стране јавног тужиоца има свог оправдања у чињеници да je овде реч о кривичним делима за која се гони по службеној дужности, али садржи и опасност осујећења права оштећеног да успе са својом оптужбом. У циљу заштите интереса оштећеног од евентуалне злоупотребе јавног тужиоца, ЗКП предвиђа у чл. 339, ст. 4, да оштећени има право жалбе на пресуду из свих разлога из којих се пресуда може побијати и то само онда ако je јавни тужилац преузео гоњење од оштећеног на основу овлашћења из чл. 63, ст. 2, ЗКП. Разуме се да у овом случају и јавни тужилац има право жалбе на пресуду. Исто тако, ако јавни тужилац није присутан на главном претресу пред среским судом, оштећени има право да изјави жалбу против пресуде из свих разлога из којих се може жалити и јавни тужилац| (чл. 413, ст. 7, ЗКП). И ова одредба пружа могућност оштећеном да заштити своје интересе и замени јавног тужиоца који, неприсуствовањем на главном претресу, није показао интересовање за претрес и исход поступаньа. 111. Оштећени нема положај странке, изузев када се појављује у улози тужиоца (супсидијарни или приватни тужилац). Оштећени je помоћни кривичнопроцесни субјект који остварује свој имовинскоправни захтев.