Анали Правног факултета у Београду

100

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

Савремени поступая;, по правилу, започюье на иницијативу државног органа, без обзира да ли оштећени жели или не жели да поступая започне. Међутим, под одређеним условима и лице које je оштећено кривичним делом може имати улогу овлашћеног тужиоца. Наш кривични поступая, заснован на оптужном принципу, покреће се на иницијативу овлашћеног тужиоца. Сем јавног тужиоца сви оста ли овлашћени тужиоци су у суштини оштећени и по томе основу имају право гоњења учиниоца яривичног дела. Доя у случајевима кривичних дела за која се гони по службеној дужности јавни тужилац врши гоаење искључиво у друштвеном интересу, у случајевима кривичних дела за која се гони по приватној тужби само оштећени одлучује да ли ће се водити кривични поступая. Аяо се за кривично дело гони по предлогу, јавни тужилац није овлашћен да поярене поступая без предлога оштећеног, нити je овлашћен да продужи гоњење аяо оштећени одустане од датог предлога. ЗКП не предвиђа да предлог оштећеног има одређену форму или садржину. Кривична пријава оштећеног или предлог за остваривање имовинскоправног захтева сматрају се предлогом за гоњење, Чим je оштећени поднео пријаву-предлог, јавни тужилац учествује у поступку по службеној дужности. У таквом поступку оштећени није странка и он може само да остварује свој имовинскоправни захтев, као и да предлаже извођење доказа, како у правду утврђивања яривичног дела и кривичне одговорности окривљеног, тако и у правду утврђивања свог имовинскоправног захтева. Међутим, он je иницијатор яривичног поступка, а поред тога појављује се у својству супсидијарног тужиоца у случају одустанка јавног тужиоца од гоњења. Када оштећени као супсидијарни тужилац у поступку по кривичним делима за ко ja се гони по предлогу одустане од захтева за гоњење, овај одустанак укључује и одустанак од предлога за остваривање имовинскоправног захтева у кривичном поступку. Тај захтев je придружног карактера и увек дели судбину захтева за кривично гоњење. У поступку по кривичним делима за која се гони по службеној дужности оштећени се може појавити и у улози оштећеног као тужиоца. Кад јавни тужилац нађе да нема основа да покрене кривични поступак или да продужи гоњење за кривично дело за које се гони по службеној дужности, на вьегово место, под законом одређеним условима, може ступити оштећени као тужилац не може доћи на место јавног тужиоца да би заако јавни тужилац за односно кривично дело не покрене уопште поступак или аяо одустане у потпуности од гоњења за одређено кривично дело, иако постоје зоконски услови да се учинилац кривично гони. Према томе, оштећени као тужилац не може доћи на место једног тужиоца да би заступао друкчију правку квалификацију яривичног дела или да би гонио окривл>еног према коме je јавни тужилац одустао од гоњења, али je у исто време и за исту радњу гоњење управио против другог лица као окривљеног (3). Изузетак од овог правила предвиђен je само у чл. 403, ст. 1, ЗКП. Ова одредба проширује могућност оштећеног да се појави као

(3) Др. Тихомир Васиљевић: Коментар Законика о кривичном поступку, Београд, 1957, с. 63.