Анали Правног факултета у Београду

ПРИ ЛОЗИ СИРОМАШКО ПРАВО (IN FORMA PAUPERIS) У СЈЕДИЊЕНИМ АМЕРИЧКИМ ДРЖАВАМА

Федерално законодавство у Сједињеним Америчким Државама je прилично далеко напредовало у настојању да „сиромашном човеку“ обезбеди једнаку правду пред судом. Повластице сиромашнима дају се у разним облицима. На пример, лице које je сувише сиромашно да би могло узети себи адвоката у федерапном кривичном поступку који je против њега поведен, има по Уставу право да му суд постави правног заступника који ће га бранити (1). У грађанском спору пред федералним судом, судија може затражити да неки адвокат пружи правку помоћ пауперу који није у могућности да узме сопственог заступника, мада суд нема права да захтева било од кога да буде нечији правки заступник (2). У неких девет држава постоје јавни браниоци који заступају сиромашне оптужене у кривичном поступку. У многим државама друштва за правну помоћ обезбеђују странкама које нису у стању да узму сопствене адвокате, правно заступништво и савете у кривичном и грађанском поступку, и то и у државним и у федералним судовима (3). Сем хонорара адвокату, има и других трошкова ко je повлачи собом покретање спора или кривични поступак. Треба доста новаца да се плати дангуба сведоцима, да се штампају записници и поднесци, да се пронађу потребни сведоци и прикупе неопходни докази. У парничном поступку постоји такса већ за само подизање тужбе. То су трошкови који могу да одврате сиромашна лида од обраћања судовима ради заштите својих права, или да их лише свих преимућстава које им закон дружа. Чшьеница да се у грађаћским споровима сви трошкови преваљују на странку која изгуби спор, од великог je утица ja на одлуку неког лида хоће ли тражити заштиту пред судом. Да би се спречиле последице сиромаштва, Конгрес je прописао да суд може сваком дозволити да кривични или грађански поступак покрене или да се у истом брани, пред федералним судом, без претходног плаћања трошкова, уколико није у стању да те издатке сноси (4). Да би се неко

(1) Johnson V. Zerbst, 304 U. S. 458 (1938). У кривичном поступку који се покреће y no ј единим државама САД, Устав захтева да оптужени има браниоца кад год je у питашу кривица за коју je прописана смртна казна, док у осталим случа j евима покекад није неопходно дати оптуженом браниоца ако он сам нема средстава да га узме. Упореди такође Powell v. Alabama, 287 U. S. 45 (1932) ca Betts v. Brady, 316, U. S. 455 (1942).

(2) 28 U. S. C. § 1915 (C). (3) У Енглеској Парламент je установил један систем правне помоћи за сиромашне (Види Legal Aid & Advice Act од 1949, 12—13 Geo. 6, c. 51).

(4) 28 U. S. C. § 1915 (a). Користи од § 1915 стоје на расположењу само држављанима САД. Уставност овог ограниченна je довођена у питање (Види примедбу Aid for Indigent Litigants in the Federal Courts, 58 Col. L. Rev. 832, 838 (1958). Планом 1916 дозвољено je морнарима било ког држављанства да покрену спор ради надница, награде за спасену робу или накнаду штете, по прописима о чувашу здравља и безбедности, без претходног плаћања трошкова или хонорара или полагања обезбеђења.