Анали Правног факултета у Београду

САВРЕМЕНИ ПРОБЛЕМИ СОЦИОЛОГИЈЕ МОРАЛА

9

саставни део друштва, али главна, улога у томе припада друштву као непосредном средишту стварне животне праксе у којој се појединци стапају у друштво и доживљавају међузависност и потребу морала. Наша социологија морала треба и може, дакле, да одреди какав треба да буде социјалистички морал. Наравне, не у свим појединостима, па свакако и с погрешкама. Али ипак, у општој слици и у главним правцйма je то несумњиво могуће. Она тиме ништа не прописује, већ само утврђује, а ово je задатак науке. Наиме, она само утврђује какав морал као средство одговара оствареньу цвдьева, вредности, које не одређује она већ такође само утврђује да их je друштво поставило себи као цшьеве. Тиме социологија морала не поставља судове о вредности, што није њен посао, већ судове о стварности (тј. о породности одговарајућег средства за остварење датог циља), што јест њен посао. Нема никакве сумше, као што смо и напоменули, да ће социолог који се бави овим питањем нужно бити под утицајем и својих сопствених судова о вредности, који ће, опет, бити одређени одговарајућим, претежно друштвеним условима. Но, овакав утицај je неизбежан, и уколико je социолог вьега свеснији, утолико има више могућности да води о њему рачуна, да га сузбија и да покуша објективно утврдити истину, приближно онако како би учинио да ни je овог утица ja. Али je битно да je, с методолошког становишта гледано, начелно могуће научно утврдити какав je морал потребан једном одређеном друштву. Социјалистички морал који тако утврди наука несумњиво мора бити друкчији од ранијег, буржоаског или ситнобуржоаског морала. Основна установа социјализма je несумњиво друштвена својина средстава за производњу, па je разумљиво да она мора бити и у средишту социјалистичког морала. Слобода и достојанство човека, изражени пре свега у друштвеном самоуправљању, такође су основно обележје социјализма, па морају заузимати исто тако истакнуто место и у његовом моралу. И тако даље. Међутим, пошто постоје заједнички елементи морала уопште, за сва друштва, као што смо рекли, то и социјалистички морал мора садржавати те елементе, као што he он садржавати и извесне елементе који су се први пут појавили у буржоаском моралу, a који му одговарају. Социјалистички морал, дакле, не значи апсолутан прекид с ранијим моралей већ усавршавање овог морала и његово претварагье у један виши морал,4i Кад овако утврди садржину социјалистичког морала, ма и не потпуно прецизно, социологија морала би морала прићи озбиљном истраживању стварног морала у нас. Савременим строго научним методима она би утврдила какав je наш позитиван, стваран морал. У овом погледу озбиљних научних истраживања у нас нема, те ми о нашем моралу судимо само на основу сопствених нужно уских и непоузданих утисака. Социологи] а би морала утврдити тачну слику нашег морала у разним друштвеним срединама и ужим деловима нашег друштва. Она би исто тако морала утврдити и који су то узроци који овакав морал изазивају, односно законитост његовог стварања, постојања и промене.