Анали Правног факултета у Београду

прилози

117

Ови прописи везују корисника и он je дужан да се понаша! док се налази у установи тако како прописују правила кућног реда. За нарушавање ових правила понашања, установа себи задржава права санкције које се битно разликују од санкција које изричу државни органи. Овде санкције немају характер директив принуде. Установа није део јавне управе и ако жели да се послужи принудом мора као и појединац да се обрати за то надлежном државном органу. Овде се ствара једно ново право чија се примена обезбеђује свесном дисцршлином појединада који користе одређене услуге одговарајуће установе. Уколико појединац покаже крајње занемаривање општедруштвене дисциплине и тиме доводе до тешкоће или сметње у остварењу задатка установе, установа може према таквом појединцу да предузме репресалије које се могу свести на следеће: одстрањење или ускраћење таквом кориснику даљег коришћења услуга, привремено одстрањење корисника из зграде у којој je установа смештена и сл. Б. Дисциплинска власт установе. Неке установе подвргавају своје кориснике посебном режиму и њихове поступке подводе под своја правила, тако да се за њихову повреду предвиђа, на основу закона, могућност изрицања дисциплинских казни. Тако, на пример, студенти су дужни да се придржавају универзитетских и факултетских прописа и правила и да чувају углед студента и факултета. Уколико се студент не буде придржавао ових правила у свои понашању на факултету или ван њега, он одговара пред посебним дисциплршским судом за студенте (чл. 1 ; 29 ЗФУ). Исто тако и ЗШ (чл. 100) предвиђа дужност ученика да поштују правила школског живота и рада и да испуњавају друге ученичке обавезе. Органи друштвеног управљања школом (школски одбор односно наставничко веће) овлашћени су да сваки у свом делокругу решава о примени дисциплинских мера према ученицима (чл. 134 односно чл. 144 ЗШ).

Др. Александар Христов

НАЈНОВИЈЕ ТЕНДЕНЦИЈЕ У РАДУ УЈЕДИЊЕНИХ НАЦИ JA НА КОДИФИКАЦИЈИ И ПРОГРЕСИВНОМ РАЗВОЈУ МЕЂУНАРОДНОГ ПРАВА

Ако се резултати рада Уједињених нација на кодификацији и прогресивном развоју међународног права погледају у светлости политичких услова у којима се развијала ова делатност, и узимајући у обзир сложену правнотехничку природу ових поступака, закл>учци показују недвосмислено трајну вредност ових резултата. За разлику од периода између два светска рата, када je под окршьем Друштва народа дошло до првог планског покушаја кодификације међународног права на универзалној основи (1), од оснивања Уједињених нација до данас, Генерална скупштина

(1) Вез обзира на неуспех овог покушаја, гтрипремни радови Друштва народа и искуство Хашке конференције од 1930 послужили су као основа за постављаше организации е и утврђиваше програма рада Уједињених наци ja на овом пољу {Вид. ближе: Doc. UN А/АС.IO/5 1 Aj'CN4/L®ev. 1).