Анали Правног факултета у Београду

116

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

који није примљен на лечење или није задовољан пријемом односно указаном помоћи, може захтевати од управника здравствене установе или шефа њеног одељења да се његов случај испита и размотри. Закон допушта и право приговора против донете одлуке управника, тако да корисник који није задовољан одлукама управника може захтевати да се његов случај изнесе пред управни одбор односно савет здравствене установе. Ово право подношења захтева и притовара припада и корисницима у ширем смислу речи. Тако, према чл. 25 ЗОЗС захтев, уместо незадовољног грађанина на указаној помоћи, може поставити и одговарајућа установа за здравствено осигурагье, радни колектив, синдикална или друга заинтересована организации а. ЗШ такође допушта подношење жалбе од стране родителе и ученика које разматра школски одбор (чл. 134, став последньи). У одређеним пак случајевима корисник може потражити и судску заштиту ради остварења својих права (чл. 8 Закона о здравственом осигурању пољопривредника „Сл. весник HPM“, бр. 15/60). У том случају, захтев лица ко je није задовољно радом установе при пружању услуга има характер апелата незадовољне странке. Само, овде се поступай поводом поднетог захтева врши у оквиру саме установе и о ньему решава орган друштвеног управљања. На тај начин, овде се сусрећемо са посебним односима који настају у самом процесу обављања делатности установе према корисницима, који су заштићени посебним средствима и који се у посебном поступку код органа друштвеног управљања решавају. Корисник има сва права странке у управном постопку. 11. Потчињеност корисника према унутрашњем реду установе. Када корисник ступа у одређене односе са установом у цшьу коришћења чьених услуга и пошто je већ успоставл>ен однос пружања услуга, независно од тога да ли уз накнаду или без ње, јавља се за самог корисника одређена обавеза да се потчињава упутрашњем уређењу установе. Ово потчињавање корисника траје док се корисник налази у установи и непосредно користи њене услуге. У неким пак случајевима корисник je дужан да своје понашање подешава правилима установе независно од тога да ли je у установи или изван нье. У првом случају реч je о тзв. кућном праву помоћу кога установа одржава кућни ред у установи. У другом случају je реч о тзв. дисциплинској власти установе. А. Кућно право и одржавање кућног реда у установи. Свака установа je заинтересована да обезбеди несметано вршење своје делатности и да у том цшьу отклања све сметње које се могу јавити у њеном правилном функционисању. Ради тога она ствара унутрахшьи поредак који жели да сачува јер тиме уједно обезбеђује правилно извршење својих задатака и цшьева службе. Тај унутрашњу поредак свака установа прописује сама својим посебним аутономним актом. Неке одредбе тога поретка налазе се у статутима установе, али неке установе доносе посебне прописе у виду акта који носи назив кућни ред. У овом акту садржано je низ овлашћења установе којима она упућује и обезбеђује начин на који н>еш! корисници подешавају своје владање за све време док су у установи или док се налазе у ситуацији да користе њене услуге.