Анали Правног факултета у Београду

ПРИЛОЗИ

127

зрачена врло брзо ce мења чим се од ошптих проблема пређе на посебна, ужа питана. При томе мислимо прво на сам поступак обезбеђења заштите, затим ближе одређивање врста и природе опасности, утврђивање категорија лица изложених дејству радијације, предузимање техничких мера заштите, итд. Такво стане ствари нормална je последица немогућности да ce већ данас сагледају сви потребим елементи из области природних наука, и прикупе сви технички подаци о изворима јонизујућих зрачена и њиховом дејству на живу ћелију који ће послужити као основа правног нормирана. Отуда je и процес стварана атомског права, односно атомског законодавства, везан непосредно за достигнућа у осталим гранима наука које развијају знања о нуклеарним материјама. Последица такве везаности je и ситуација да се, с једне стране, врши позајмљивање правних института из већ раније образованих грана права и њихово прилагођавање новој ситуацији, а да се, с друге стране, покушава, што неминовно налаже особеност материје коју треба регулисати, са изналаженем нових и већим делом оригиналних решена. Покушај да се у савременом стадијуму правног регулисања употребе нуклеарне енергије врши упоређење са раније формираним системима правних проблема показује да док су нека питана из опште проблематике, и нарочито онај део о организации јавних органа који контролишу ту употребу, дослигла већ сасвим задовол>авајући ниво, друга остају још увек у склону са више или мане сродним проблемима. У овом случају таква je судбина са материјом заштите која се још увек налази најчешће у групп правила којима се регулишу грађанскоправне последице употребе атомске енергије (3). Пут издвајања и осамостаљивана нових трупа питана, данас je већ сасвим очигпедан. Општим схватанима да би се задовољавајућа правка ситуација могла постићи стварањем довољно ефективног нормативног система превентивног характера, додаје се и обавеза разних специјализованих тела, одговорних за регулисане употребе нуклеарне енергије у одређеној држави да донесу' посебне прописе о заштати. Да ли he се том приликом применит систем уклапана нових правила у већ постојеће правке оквире, на пример, кривичног права и кривичног поступка (4), административног права или у одредбе о заштити уопште (5) за сада je то, сматрамо, другостепеног значаја. Много je важније питане како успети у што потпунијем обухватану проблема и не-

(3) Проф. М. Бартош врши поделу нове правые дисциплине атомског права у три трупе. За трећу трупу која се тиче материје која нас интересује он каже: „Трећа трупа je још увек мешавина између две материје које ће се вероватно временом раздвојити. То су облигационо право ко je регулише дужност пажње, ризик и одговорност оних који су професионално заинтересовани за коришћење нуклеарне енергије, с једне стране, и заштитне мере при произведши и употреби атомске енергије, с друге стране. Те заштитне мере су различите: заштита ширег становиштва; заштита трудбеника који непосредно долазе у додир при своме раду са атомском енергијом и најзад, заштита трећих лица којима се пружају услуге засноване на употреби атомске енергије“. (Из предговора за Збирку прописа о мирнодопском коришћешу атомске енершје, Институт за упоредно право, Серија, Е, бр. 31—32, с. I —VIII),

(4) У белгиском законодавству долази до непосредне примене одредби белгиског Кривичног законика и ньегових општих начала, посебно чл. 116 —120 (J. Constant; La législation pénale belge concernant l’énergie nucléaire, „Annales de la Faculté de droit de Liège“, 1961, 1: pp. 5-33).

(5) У Францу ској, у Законику о јавном здрављу од 5 октобра 1953, посебна глава (кшига V, вол. 111, глава I, чл, 631 —642) посвећена je вештачким радиоактивним материјалима.