Анали Правног факултета у Београду

ПОГРЕШНО И НЕПОТПУНО УТВРЂЕНО ЧИЊЕНИЧНО СТАЊЕ

Према томе, није увек реч само о постојању односно непостојању чињеница. Напротив, има и случајева када су чињенице ту, рне су утврђене, само што из ньих суд није извео правилан закључак, није их правилно ценно. Због тога се, при обради овога питања и намеће потреба објашњавања појма закључивања као умне операције. У објашњењу појма заюьучиваньа неопходно je ослонити се на принципе формалне логике односно елементарнологичког доказивања оповргавања (26). Међутим, треба нагласити да поред елементарнологичког доказивања у кривичном поступку долази до примене и дијалектичко доказиваше. С обзиром на околност да закључивање о чињеницама може бити како на основу непосредно изведених доказа тако и на основу посредник доказа, то je и само закључивање непосредно и посредно. а) Непосредно закључивање je оно које се изводи на основу датог, одређеног суда (расуђивања, мишљења) не прибегавајући никаквом трећем, посредном суду (расуђивању, мишљењу). Код непосредног закључивања употребљавају се два начина: супротстављање и преобраћање-конверзија (27). Супротстављање ce састоји у томе што се из истинитости једног суда непосредно заклзучује о лажности другог и обратно, из лажности једног непосредно закључује о истинитости другог. Супротстављање допушта да једна ствар јесте или није, a искључује сваку средину, јер с једне стране стоји афирмација а с друге стране негација те афирмације. На пример, ако je истина да су сви људи смртни, онда je лаж да неки нису. Преобраћање се састоји у извлачењу из једне одређене поставке неке друге, нове поставке, не мењајући при томе само својство те поставке већ претварајући подмет у атрибут и обратно. На пример, неки л>уди су паметни неки паметни су људи. Непосредно закључивање о постојању чињеница у кривичном поступку je, на пример, када сведок изјављује да je видео оптуженог како одузима туђу покретну ствар, јер из таквог исказа суд непосредно закључује чињеницу противправног присвајања. б) Посредно закључивање увек претпоставља трећи елемент односно посредни суд између првог суда и закључка. Посредно закључивање . се изводи путем силогизама, тј. расправљања у коме самим тим што je једна чињеница установлена (дата) неминовно произлази друга чињеница. Сваки силогизам садржи две премисе из којих неопходно произлази закључак. Премисе се постављају хипотетички, а заюьучак увек следи постављеним, датим хипотезама односно премисама. Утврђивање чињеница путем сило-

(26) Код нас je покренута дискусија по питању да ли je формална логична теорба доказиваша и оповргавања дефинитивна и да ли ди ј алектичка логика има шта да измени или дода том учењу. Интересантна су излаганьа о овом питању Б. Шешића који сматра да поред елементарнологичког доказивања, постоји и диалектично доказггаање и да се ова два начина не искључују већ да пракса научног сазнања указује да свако од њих мора да се употреби на одговарајућем месту. Тако), елементарнологичко доказивање оповргавање je нужно и води истини у односу на све предмете елементарнологичке одређености, оне које у могућности допуштају „једно или друго“ а у стварности само једно, док je дијалектичко доказивањеоповргавање нужно у односу на све предмете, појаве дијалектички сложене одређености (Види Б. Шешић: Елементарно логички и дијалектички односи противставова у доказивању оповргавању, „Филозофски преглед“, бр 3/53).

(27) Сва ова излагања о правилима формалне лоЛике узета су од Elie Rabier: Leçons de Philosophie, II Logique, Paris, 1888, ch. IV i V.