Анали Правног факултета у Београду

О СУПРОТНОМ УПРАВНОМ АКТУ

51

Ми ћемо посебно разматрати дејство промена чињеничних околности а посебно дество промена правних околности у односу на управне акте који су стекли правоснажност. А. Доношење новог супротног акта услед измена чињеничних околности. l. Доношење новог супротног акта услед измена чивьеничних околности појављује се најчешће у случају оних управних аката којима се стварају извесна стања односно трајни правки односи (3). Трајни правки односи односно стања заснивају се, по правилу, путем управних аката који имају карактер дозволе (одобрење и сл.): на пример, одобрењем за вођење приватне занатске радње, дозволом за вођење приватне угостигељске радње, решењем о одобрењу конституисања предузећа, одобрением за изградњу инвестиционих и грађевинских објеката, итд. Међутим, трајни правки односи и стања не заснивају се само путем управних аката који имају карактер дозволе већ и путем других управних аката; на пример, правки однос јавног службеника у служби државног органа или самосталне установе; статус држављанина може се установите решењем о редовном или ванредном прирођењу страних држављања. Кад je реч о правним актима којима се заснивају трајни правки односи односно извесна стања, сматра се да функција управе ни je престала с доношењем управног акта већ управа задржава надзор односно извесна права ингеренције над трајним правним односима, тако да она може после протека извесног времена, а пошто утврди да су настале извесне промене односно наступили одређени услови, донети супротан управни акт којим ће укинути тај трајни правки однос односно стање. У овом случају није реч о опозивању управног акта већ о доношењу новог супротног акта, јер тај нови управни акт има самосталну правку природу и он je донет у својству вршења надзора над правним односима. На пример. ЗЈС предвиђа услове које лице мора да испуназа да би могло постати јавни службеник (чл. 31); то су општи услови. Сем општих у слова лице које ступа у службу треба да испуњава и посебне услове предвиђене прописима за поједине службе. За ступање у службу страног држављанина поставл>а се као посебан услов прибављане одобрена Савезног односно републичког извршног већа. У истом закону али сасвим одвојено предвиђају се и разлозй који представљају основ за престанак службе (чл. 128). Наиме, служба престаје: по споразуму, отказом, по сили закона, или по пресуди дисцршлинског суда. По сили закона служба престар е у главном кад службеник изгуби који од услова који се траже nppi доношењу решена о заснивану службеничког односа; али исто тако по сили закона престаје служба и због других разлога (на пример, услед одласка на одслужене или дослужено војног рока дуже од три месеца; у случају остваривана права на старосну пензију; осуђивана на казну строгог затвора и безусловно на казну затвора дуже од годину дана; самовласног напуштана службе и нејављана на дужност за садам дана). У Уредби о занатским раднама и занатским предузећима (чл. 55) наводе се услови за добиване одобрена за вођене приватне занатске радне. Сем ових општих услова републичко извршно веће може прописати и посебне услове за отваране приватних занатских радни одређене занатске радиности. А у оквиру пропйса републичког извршног већа може народни одбор среза прописати посебне услове за отваране приватне занатске радне одређене занатске радиности. Независно од ових одредаба које предвиђају услове за добијане одобрена за вођене приватне занатске радне, у посебним одредбама предвиђају се и разлозй због којих приватна занатска радна престаје. Према чл. 63 поменуте уредбе приватне занатске радне престају; по сили закона, одјавом , имаоца радне, одузиманем одобрена за рад по решену надлежног државног органа, и смрћу имаоца радне. Приватна занатска радна пак по сили закона престаје из више разлога; ако ималац приватне занатске радне изгуби држављанство ФНРЈ ; ако ималац радне изгуби пословну способност, изузев у случају болести; ако ималац радне буде правоснажном пресудом осуђен на казну забране обављана заната; ако не отпочне са радом за време

(3) Др. Иво Крбек: Управни акт. 1958, с. 115.