Анали Правног факултета у Београду

50

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

виђени су у чл. 249—259 (обнова поступка), чл. 261 (захтев за заштиту законитости), чл. 262—264 (поништавање и укидање по праву надзора), чл. 266 (укидање и мењање уз пристанак странке). Сем тога, извесним посебним прописима предвиђају се случајеви у ко)има се може правоснажни управни акт ставити ван снаге, ван оних случајева предвиђених ЗУП (на пример, Законом о пензиском осигурању, Законом о ратним војним инвалидима и др.). Треба истаћи да овде искључујемо наведене изузетке од правоснажности, као случај престанка важности (укидања) решена на основу наступања резолутивног услова. Управни акт са резолутивним условом ступа на снагу одмах и може се извршити, али настајањем предвиђеног догађаја односно околности ко)и су постављени као услов, управни акт се укида и његово дејство престаје. Исто тако, овде искључујемо и случајеве додатка управног акта ко)и се састоји у придржају опозива. Придржајем опозива као додатком управног акта одређује се да ће се акт опозвати у случају кад наступе одреЬене околности (1). Проблем дејства промене чиньеничних и правних околности појављује се првенствено у случају трајних односа који се заснивају управним актима. Међутим, та) проблем ce појављује и код других а не само код ових управних аката. 11. Доношење новог супротног управног акта као последитщ промена чињеничних и правних околности. Управни акт доноси се уз услов посте) ања нових чињеничних и правних околности. За пуноважно доношење управних аката тражи се постојање свих правним прописом предвиђених околности у тренутку ньиховог доношења. Стога се поставлю питание да ли акт оста)е и даље у важности у случају када се чињеничне односно правке околности измене. Може се поставити начело према коме околности (чшьеничне и правне) које су настале после доношења управног акта оста)у без утица)а на важност тог акта, т). управни акт оста)е и даље да важи са истим правним дејством (2). Од овог правила постоје извесни изузеци. Одмах треба истаћи да доношење новог супротног управног акта не представља изузетак од правоснажности. Опозивање управног акта (поништавање односно укидање) у ствари представља изузетак од правоснажности, док се доношењем новог управног акта, додуше, укида дејство ранијег акта али се то врши на основу нових измењених околности предвиђених правним прописима.

(1) Неоспорно je да се овај додатак управног акта може ставити онда кад je таква могукност изрично дредвиђена правним прописом. Поетавља се, међутим, питање да ли се овај додатак може ставити и мимо овог случаја. У управној теорији постоји мишљење да ce придржај опозива може ставити у управни акт који се доноси на основу слободне оцене. Као разлог за ово наводи се да кад орган може потпуно одбити захтев странке, може га усвојити и уз придржај опозива. Међутим, ово гледиште се не може прихватит у праву у коме важи начело правоснажности, јер би такав додатак негирао правоснажност управног акта. С обзиром да и наш ЗУП усваја начело правоснажности, то се придржај опозива мимо случајева предвиђених у закону који допуштају изузетке од правоснажности не може стављати.

(2) Види J. Auby: L’influence du changement de circonstances sur la validité des actes administratifs, „Revue du Droit public“, 1959, pp. 431—460.