Анали Правног факултета у Београду
О СУПРОТНОМ УПРАВНОМ АКТУ
49
говорности због околности које нису зависне од воље странака, a које пажљиви сауговорач није могао отклонит* и чије последице нијв могао спречити, ослобођење само у случајевима више силе или у свим случајевима у којима не постоји кривица странке. Све размотрене разлике су детали. Такве детаље странна обично не познаје, ако постоје у нравном уређењу које je за њих инострано право. Чак ни стручњаци за случајеве са елементом иностраности не познају многе финесе иностраних права. Из тога произилази да склапакьем стандардног уговора свака странка схвата појмове у тим уговорима, па и одредбе њихових последица, у оном смислу у коме се ови појмови и одредбе подразумевају по правном поретку који je странцу познат осим у изузетном случају кад сам уговор даје квалификације и дефиниције појмова, У случају спора поменути појмови и одредбе просуђују се по праву на које указује колизиона норма. Ако то право није правни поредак странке, долази до резултата да je странка у моменту заюьученьа уговора имала сасвим другу предстану о садрнФју правних појмова него што ти правни појмови у истини имају: странка je дакле у правној заблуди, и то у битним питањима. Мислим да je то недостатак стандарних уговора. Оне појмове који се у разним порецима не поклапају у детал>има, требало би дефинисати, последице у уговору утаначити. Тиме би се употреба неких правних норми сманила на минимум: уговор би дао одговор на сва евентуална нравна питана. Тако би се постигла што мања правка несигурност ко ja произилази из непознавана финеса иностраних правних поредака.
Др. Стојан Цигој
О СУПРОТНОМ УПРАВНОМ АКТУ
I. Доношење супротног управног акта наста je као последица промена у чињеничним или правним околностима који су служиле као подлога за доношење ранијег управног акта чије дејство престаје на основу супротног управног акта. Промене у чињеничним и правним околностима ко je служе као подлога за доношење управног акта могу настати у току вођења управног односно управносудског поступка, а исто тако и пошто je окончан управни односно управносудски поступак. Ми ћемо овде посматрати углавном дејство промене околности у односу на управне акте који су постали правоснажни a којима су нека лица стекла извесна права. Ma да je наш Закон о општем управном поступку (даље ЗУП) усвојио начело формалне и матери јалне правоснажности управних аката, ипак je предвидео случајеве у којима се надлежним органима дозвољава да одступају од начела материјалне правоснажности и да могу укидати, мењати и оглашавати ништавним материјално правоснажна решења допета у управном поступку. Изузеци од материјалне правоснажности пред-