Анали Правног факултета у Београду

48

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

виште ОГЗ, По § 1447 престаје свака обавеза кад каква одређена ствар случајно сасвим пропадне, и дужник није обавезан ни вредност исте ствари накнадити. Ово правило важи и у оним случајевима у којима je испуњење обавезе постало немогућно услед каквог другог случаја. Доктрина ОГЗ сматра да обавеза престаје само ако ризик губитка или оштећења ствари није прешао на повериоца, већ пре догађаја немогућности (31). Такав je случај по § 1049 ОГЗ. Ако су ствари ђутурр погођене, онда пријемник сноси случајну пропаст појединих комада, ако иначе није услед овога целина преко половине вредности оштећена. Поверилац даље сноси ризик у случајевима транспорта (429 ОГЗ). Коначно због немогућности испуњења обавеза се не гаси у смислу § 1447 ОГЗ, ако поверилац мора сносити ризик због своје доцње (тога créditons), jep по § 1419 ОГЗ на повериоца падају непогодне последице ако je у дощьи примањем исплате. Стандардни уговори не уређују то питање. IV. Закључци. Из изложенога се види какве су разлике у гледиштима по питању ризика. Разлика je у обиму ризика који мора сносити странка: објективна или само субјективна одговорност за испуњење (ризик немогућности испуњења). Разлика je у времену преласка ризика за оштећење или пропаст ствари: момент закључења уговора, момент прелаза својине, момент испуњења уговора, било који уговорени момент, момент када се странка која још није сносила ризик налази у доцњи. Случај прелаза ризика због доцње познају само неки правни пореци: при томе постоје и даље разлике у питању да ли дощьа мора да буде скривљена, или je довољно да дощьа објективно постоји. 1 Разлика je и у времену прелаза ризика за немогућност обавезе када je једна од странака у доцњи: у неким порецима и ризик неиспуњења сноси свака странка која je у дощьи, у другим порецима такав прелаз ризика признаје се само ако терети дужника а поверилац je у доцеьи, ане признаје се ако терети повериоца а дужник je у доцньи. Различно je уређен и однос између резика губитка и оштећења ствари и ризика накнадне немогућности испуњења. У неким правним порецима je тај однос нормиран, а у другим није, али пореци који тај однос нормирају не заузимају исто гледиште. У многим правним уређењима je нормирано да правило о ризику због накнадне немогућности испуњења примарно у обзир долази, тако да искључује правило о ризику губитка или оштећења. Али други правни пореци знају за изузетке од тога правила. У неким ово правило важи само ако ризик за губитак или оштећеае није већ пре рока испуњења прелазио на повериоца било на основу закона било на основу уговора. Многи пореци знају за још један изузетан који код других не долази у обзир: ако je поверилац у дощьи и на гьега прешао ризик губитка или оштећења који je до тада теретио дужника, на гьега прелази и ризик накнадне немогућности испуњења обавезе. Разлике постоје и у интерпретацији одговорности за испуњење, дакле и о питању ко мора сносити ризик: да ли значи ослобођење од од-

(31) Gchnitzer у Клангу VI, Wien, 1951, S. 555.