Анали Правног факултета у Београду

О СУПРОТНОМ УПРАВНОМ АКТУ

53

2. У француској правној теорији постоји гледиште по коме међу чињеничним околностима за ко je се тражи да постоје приликом доношена управног акта којим се заснива неки однос, треба разликовати околности које су предвиђене правши прописом и које могу предвидели доношење акта или извесне од његових елемената, од других околности које нису предвиђене правним прописом и не улазе у конститутивне елементе управног акта. Прва врста чиненичних околности мора бити нужно узета у обзир при разматрану оцепе законитости аката; друга врста. околности могла je вршити утицај на доношенье акта, јер их je управа могла имати у виду приликом његовог доношења, али се не могу узети као разлог за доношене новог супротног акта којим се укида трајни правни однос (4). Поменути писац разматра још случај чињеничних околности које чхше мотив разматраног управног акта. Поставља се питагье шта ће бити у случају кад после доношена управног акта, мотив који се састоји од чиненичних околности ко je су правно оправдале доношење акта, доцније нестану. Према ставу судске праксе оваква промена не може утицати на законитост акта, ако je он правилно био мотивисан приликом његовог доношена. Судска пракса стоји на гледишту да и у случају кад мотиви који се састоје од чиненичних околности ишчезну, не утичу на важност правног акта, јер у том случају акт оста je и даље на сн&зи, изузев оних случајева у којима изричит законски текст условљава важност аката сталним постојањем мотива (одређених чиненичних околности). Оваква промена у мотивима може навести управу да стави ван снаге акт којим нису створена права или да донесу супротан акт, али под условом да то допуштају позитивни правни прописи. Према томе, доцније ишчезаване мотива после доношена правоснажног управног акта je без правног дејства и према гледишту француске правке теорије и судске праксе. У француској правној теорији разматра се још један случај: шта ће бити ако у тренутку доношена управног акта мотив није постојао али je накладно настао? Сматра се да првобитна незаконитост није покривена каснијом појавом мотива. Судска пракса je у случају једног антиципираног постављена, када се није знало у ком року ће место за постављене службеника бити упражнено, заузела став да je ипак такав акт противзаконит. Међутим, акт се неће сматрати незаконитим ако би у тренутку кад суд треба да доноси одлуку било упражнено место за постављене службеника; 3. Сложеније je питане важена правоснажног акта у случајевима кад се укаже потреба да се том правоснажном акту додају нови услови. На пример, пре издавана грађевинске дозволе по позитивним прописима захтевано je да се испуне и извесни услови у погледу осигурана од пожара; грађевинска дозвола je издата тек пошто je надлежни државни орган утврдио да су испунени законом прописани услови у погледу осигурана од пожара. Постоји мишљење да се и пошто je решене постало правоснажно могу стављати нови услови (5). Оно се образлаже чиненицом да техника наређује, да се искуство са пожарима обогаћује, да јавни орган

(4) Auby: ор, cit., р. 455.

(5) Др. Иво Крбек: н. д., с. 115.