Анали Правног факултета у Београду

54

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

усавршава своје знање и мења старија схватања и да су, према томе, услови за осигурање од пожара постављени у ранијем стваралачком акту постали застарели и да их треба заменити новим. Нови услови се не стављају непосредно с обзиром на првобитни стваралачки акт већ на основу надзора над односном зградом. Чини нам се, међутим, да није довольно на овако уопштен начин предвидети могућност стављања и додавања нових услова уз услове садржане у ранијем правоснажном управном акту. Да би се могли донети и ставити нови услови, поред услова садржаних у ранијим правоснажном акту, по нашем мишљењу потребно je да о томе постоје прописи који овлашћују органе управе да обавежу имаоца дозволе на испуњавање нових услова. Без постојања позитивног прописа који предвиђа нове услове не би се могло на општи начин доћи до закључка да управа има право постављати нове услове. На пример, Основним законом о заштити од пожара („Сл. лист ФНРЈ“, бр. 18/56) предвиђене су мере за заштиту од пожара; найме, предвиђено je да се при изграђивању грађевинских објеката мора водити рачуна о мерама за заштиту од пожара и то приликом пројектовања, ревизије главних пројеката, одобравања уже локације и издавања грађевинске дозволе. Међутим, у закону се водило рачуна и о постојећим грађевинским објектима и посебним одредбама се исто тако предвиђа да he се у таквим грађевинским објектима спровести мере за заштиту од пожара предвиђене наведеним законом и прописима донетим на основу њега (чл. 4). Према томе, надлежни органи управе имајући за основу одредбе поменутог закона могу обавезати орган управљања зградом односно власника зграде да предузме још и оне мере које раније нису биле потребив, a које се сада законом предвиђају. Али за доношенье такво једног управног акта надлежни орган има основа у наведеном закону. У вези са стављањем нових услова који нису били предвиђени ранијим правоснажним управним актом поставља се и питање накнаде штете. С обзиром да ово питање излази из оквира предмета нашег расправљања, на њему се нећемо ни задржавати. Питанье накнаде штете решава се по општим прописима о одговорности јавне управе за штету нанету грађанима и правним лицима. 4. Сматра се да je много теже решити питагье доношеньа супротног акта у случају кад постоје само прописи који предвиђају услове за заснивање трајног правног односа (стања), а не постоје одредбе којима се предвиђају разлози за укидање таквог односа. Постоји мишљење да ће у оваквим случајевима сама управа (под судском контролом) морати да конструише такве услове, при чему неће моћи у ту сврху просто преузимати оне услове који су прописани за заснивање самог односа (6). Према овом мишљењу управа he моћи постављати само такве услове који одговарају природи ствари њеног надзора или утидаја на односни трајни правки однос. У погледу. нашег права, које прихвата институт правоснажности управних аката, мишљења смо да се без законске подлоге не може доносити супротан акт ако нису предвиђени разлози за доношекье таквог

(в) Др. Иво Крбек: н. д., с. 116.