Анали Правног факултета у Београду

О СУПРОТНОМ УПРАВНОМ АКТУ

55

акта. Према томе, по нашем мишљењу управа не може сама стварати разлоге и услове за доношење таквог супротног акта. Додуше, у нашој правној теорији постоји мишљење да у случају сумње треба сматрати да су услови за доношење акта потребни само у часу њеног доношења а не и за читано време трајања тог односа. По нашем мишљењу о томе треба да води рачуна творац односне правке норме на основу које се ствара трајни правни однос. Ако творац правке норме није предвидео и разлоге на основу којих се може укинути један трајни правни однос, у том случају би било врло опасно поверити управи да сама ствара такве разлоге и нове услове за престанак трајног правног односа. Ако би се у пракси појавили такви случајеви, тада je потребно творцу правке норме указати на потребу допуне одговарајућег правног прописа и предвиђања и разлога за доношење супротног правног акта, којим he омогућити престанак трајног правног односа. На овом гледишту стоји и наша судска пракса. У једном случају Савезни врховни суд je стао на гледиште (пресуда Уж. бр. 6943/60 од 8. X. 1960) да се занатлији не може одузети одобрение за рад кад има положени стручни испит, па и у том случа ј у кад je неовлашћено потписао послодавца на запиСник о полагању испита. У образложењу ове пресуде између осталог наводи се след ehe: „У конкретном случају утврђено je да je тужилац путем фалсификовања потписа (неовлашћеним потписивањем свог послодавца на записник о полагању испита) доказав je да je пет година изучавао фотографски занат мада то није било тачно. Но, како je тужилац са успехом положио испит из фотографског заната на темељу овог фалсификата, тужени орган оспореним решењем нашао je да тужилац не испугьава услове за вођење занатске фотографске радње, па му je због тога ову дозволу одузео а ово схватагье прихватио je првостепени суд својом пресудом. „Међутим, по схватању Савезног врховног суда, у овој ствари треба имати у виду с једне стране питање самог испита, а с друге стране питање одузимања одобрења за вођење занатске радње. Не може се прихватити као правилно схватање туженог органа односно првостепеног суда о томе да тужилац има својство квалификованог радника на темељу положеног стручног испита, а с друге стране да итак не може водити занатску радњу и то због тога што je до таквог испита дошао путем фалсификата. Ово због тога што je питање одузимања одобрења за вођење приватне занатске радгье везано за одређену квалификацију и све дотле док та квалификација стоји не може се тужиоцу из наведеног разлога одузимати одобрење за вођење радње, јер би у том случају произашло да се ньему ово одобрен>е одузима због неовлашћеног потписивавьа свог послодавца а не због недостатка квалификације за вођење радње“ (Народни одбор, _ бр. 1/61). 5. Даље се поставља питање да ли промена која je доцније наступила, а ко ja може да утиче на јавнц интересе и да се због тих промена појављује опасност по живот и здравље људи, по интересе привреде и друге важне друштвене интересе, може довести до доношења супротног акта и до престанка трајног правног односа заснованог ранијим правоснажним управним актом. Овде je реч о уклањању тзв. „опасних“ правних аката.