Анали Правног факултета у Београду

56

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

По мишљењу Форстхофа (7) промена чиненичних околности не овлашћује органе управе да без устручавана повлаче управни акт. Тако станбени орган не може без устручавана опозвати станбену дозволу иако су се у међувремену станбене прилике погоршале. Међутим, опозиване je, по његовом мишљењу, допуштено када то налажу хитни, по оцени управног органа, јавни интереси који се не могу заштитити на други начин. Мишљења смо да се у погледу нашег права мора водити рачуна о постојећим разлозима било у ЗУП, било у осталим посебним прописима и да се без посебног законског овлашћења не могу стављати ван снаге и у виду супротних аката „опасни“ управни акти. Један од таквих случајева предвиђен je у чл. 267 ЗУП у коме су наведени услови под којима се може управни акт, који још није извршен, у целости или делимично укинути. Али у том случају није реч о супротном управном акту већ о изузетку од правоснажности. За овакво мишљење налазимо основа у начелу законитости управе ко je представља једно од основних начела у раду наше управе. Сагласно овом начелу, управни акт се може донети ако се заснива на закону или пропису заснованом на закону и ако за негово доношевье постоје одређени законом и другим прописима предвиђени услови. У случају да се накладно утврди да тих услова није било у часу доношена таквог акта, такав акт се, сагласно одредбама ЗУП, може поништити или укинути као незаконит односно неоснован, али увек у роковима и под условима предвиђеним нашим позитивним прописима који предвиђају могућност поништавања и укидања правоснажних управних аката. Б. Утицај измена правних прописа на ранији управни акт. У правној теорији и позитивном праву прихваћено je углавном правило по коме се правоснажни управни акт не може опозвати, нити се може донети супротан управни акт којим би се ставио ван снаге ранији управни акт у случају да су законом измењени услови за доношење тог управног акта. Претпоставимо да су донете измене Уредбе о занатским раднама и занатским предузећима којима се пооштравају услови за добиване дозволе за вођење приватне занатске радн>е. По правилу, све дозволе које су издате за време важења ранијих прописа остају и даље на снази. Према томе, законитост тих ранијих аката којима je издата дозвола, испитује се само према правилима која су важила и постојала у време њиховог доношена. Неслагане са каснијим прописима није разлог за поништаване или укидане управног акта. Према томе, можемо поставити као правило да доцнија правна правила немају дејство на управни акт којим су створена нека права. Друкчије се поступа са актима којима лица нису стекла нека права (8). Међутим, нови пропис може се донети и са ретроактивним дејством. У нашем праву ово важи за законе. У оваквим случајевима правоснажни управни акт престаје да постоји на основу закона који има повратно

(7) Е. Forsthoff: Lehrbuch des Verwaltungsrechts, I Bd., Allgemeiner Teil, VIT Ausg., S. 242.

(8) Исто мишљење постоји и у француској правној теорији (в. Auby; op. cit., p.p. 446—447; Delbez : La révocation des actes administratifs, „Revue du Droit public“, 1928, и André; Le retrait des actes administratifs, Paris, 1943, thèse dactylographiée).