Анали Правног факултета у Београду

О СУПРОТНОМ УПРАВНОМ АКТУ

57

дејство, и то не само за убудуће већ и за прошлост. На истом гледишту стоји и франдуска правка теорија. У француском праву сматра се да у оваквим случајевима управни акт губи важност и у прошлости, унатраг, без потреба да управа интервенише новим управним актом. На пример, ако би законодавац померио нових законом са ретроактивним дејством границу старости у погледу ставл>ања у пензију неких службеника, у том случају сматра се да je акт о стављању у пензију таквих службеника донет с обзиром на првобитни пропис, стављен ван снаге (9). У пракси има примера да се у прелазним одредбама новог прописа који поставља нове услове за издавање дозволе или за доношење управних аката из одређене области, предвиђа обавеза за имаоце дозвола добивених по раније важећим прописима да ускладе своје пословање односно свој рад са ново прописаним условима (10). Од ових случајева, у којима се, као што смо већ истакли, новим законским или другим одредбама предвиђају нови услови и обавезе за субјекте права да изврше саображавање свог пословања или организације са новим прописаним условима, треба разликовати случајеве у којима органи који су донели правоснажне управне акте доцније измене своје правно односно стручно схватање. Овај случај свакако да се не може поистоветити са напред изнетим случајевима и да, према томе, измена у правном или струнном схватавьу од стране органа који je донео правоснажни управни акт не може имати утицаја на такав акт. 111. Надлежност за доношење новог управног акта. Апстрахујући случајеве ванредних правних средстава предвиђених ЗУП односно посебним прописима на основу којих се може правоснажни управни акт поништити или укинути, може се поставити правило да je орган који je донео ранији правоснажни управни акт истовремено и надлежан за доношење новог супротног акта којим се укида неки трајни правки однос (стање). Али од овог правила постоје у нашем позитивном праву и извесни изузеци. На пример, Ошптим законом о школству, Уредбом о престанку предузећа, Ошптим законом о организации здравствене службе и другим прописима не предвиђа се истоветност органа надлежног за доношенье акта о оснивању установе односно организације и органа за доношење акта о престанку рада те установе односно организације. На пример, по Општем закону о школству (даље: ОЗШ) многи органи могу основати основне и средне школе (сем народног одбора општине и народног одбора среза, ове школе могу основати привредне и стручке организације, друге самосталне организације односно извесне самосталне установе, под условима предвиђеним у ОЗШ). Али по ОЗШ-оснивач! који je донео акт о оснивању није

(9) В. Auby; ор. cit., р. 448.

(10) На пример, према чл. 61. Уредбе о спољнотрговинском пословању („Сл. лист ФНРЈ“, бр. 47/59) Комитет за епогьну трговину имао je да одреди рок у коме ће привредне организације које су по ранијим прописима биле уписане у Спољнотрговински регистар бити дужне да саобразе своју организациях и пословање одредбама нове уредбе. Ако привредна организација у одређеном року није поднела документе на основу кој их се може утврдити да je извршила саображавање новим одредбама и да испуњава нове прописаке услове, Комитет за епољну трговину докосио je решен>е о брисању такве привредне ррганизације из спол,нотрговинског регистра. На сличая начин су у изменама Уредбе о земяьорадничким задругама били предвиђени извесни нови услови, као и обавеза за земљорадничке задруге да своју организациях и пословање ускладе са новим прописима.