Анали Правног факултета у Београду
58
АВАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА
истовремено овлашћен да донесе акт и о укидању школе, тј. није овлашћен на доношење супротног акта којима би се укинуо известан трајни правый однос заснован ранијим правним актом. По ОЗШ о укидању основних и средних школа одлучује републичко извршно веће ма ко био оснивач. О престанку Предузећа исто тако не одлучује оснивач већ je зато надлежан народни одбор општине који, у случају кад се испуне услови из чл. 1 Уредбе о престанку предузећа и радњи, може донети акт о престанку предузећа односно радње; тај акт има карактер супротног акта којим се укида трајни правки однос заснован актом о оснивању односно актом о одобрену_ оснивања (конституисана) предузећа односно радње. Одлуку о престанку рада здравствене установе доноси, по претходно прибављеном мишљењу савета установе, оснивач у сагласности са републичким саветом за народно здравље. Ако оснивач здравствене установе није општински народни одбор, прибавља се и мишљење савета' општинског народног одбора надлежног за послове народног здравља (чл. 45 Општег закона о организацией здравствене службе „Сл. лист ФНРЈ“, бр. 45/60). Како се регулише питање надлежности органа за доношене супротног акта у случају кад je реч о трајном правном односу који je заснован на основу сложеног управног акта. И овде се мора поћи од правила да се супротни акт мора донети од стране оних органа који су донели и акт којим je заснован трајни правый однос. Од тога правила може се одступити само у случају кад je то предвиђено законом или прописом заснованим на закону. IV. Дејсгео новог управног акта. Правило je да нови супротан управни акт делује ex пипс, тј. само за убудуће. Према томе, нови супротан управни акт има за дејство укидане трајног правног односа (стана) па према томе, он не делује повратно. Од изложеног правила може се одступити само онда ако се нови управни акт доноси на основу закона који има ретроактивно дејство. У таквом случају нови супротни акт делује ex tunc, тј. он замењује у потпуности ранији правоснажни управни акт, па према томе, његово дејство се простире и унатраг од тренутка доношена ранијег правоснажног управног акта који на основу новог супротног акта губи правно дејство. Ово су само општа правила али у оквиру ових општих правила могу се предвиђати посебни прописи и извесна одступања.
Др. Славољуб Поповић
ОСНОВ ОДГОВОРНОСТИ ЗА ШТЕТУ КОЈУ ГРАЂАНИМА ПРОУЗКУЈУ ЈАВНИ СЛУЖБЕНИЦИ
1. У нашој правној литературы већ су изражена извесна гледишта да после Уставног закона од 13 јануара 1953 и Закона о јавним службеницима од 1957, политичко-територијалне јединице односно установе, одговарају по правилима објективне одговорности за штету коју јавни службеници проузрокују грађанима и правним лицима (1).