Анали Правног факултета у Београду

76

анАли правног факултета

ствено због тога и оно само постаје моћан политички фактор. Зато у политичком процесу и заједно с државом право неизбежно добија реалне димензије. Те димензије не Омеју се занемаривати ако се имају намере да се право научно објасни и да се нагласи његова специфична природа. Метод који je инспирисан поставком да je оно само компонента једне целине (тј. државноправног поретка) унапред се обезбеђује од многих фикција и нетачних оцена. Ове дилеме искрсавале су и остају стално актуелне због преовлађивања социолошког и догматског метода у традиционалној науци и разним грађанским теоријама. Оне су се посебно наметнуле поводом екстремних, али снажних и утицајних, наетојања нормативизма на челу с Келзеном да проучавање права заснује на „чистом правном методу“, тј. независно од свих социолошких, политичких, етичких и других примеса (18). Другу крајност представл>а социолошки метод који усмерава пажгьу скоро сасвим на друштвене везе државе и права и при том занемарује специфичност права (19). А познато je да научни метод мора избећи сваки вид хипостазирања појединих страна или елемената права. Научни метод мора водити рачуна о обе стране, као и о другим, али сразмерно значају који исте имају у стварности. То управо настоји да постигне диja лектички метод укључујући позитивне доприносе поменута два метода па и других методских поступака. Схватајући сложено јединство државе И права које има друштвену, политичку, йдеолошку и друге стране постаје јаСна неопходност избегавања свих крајности, ускости и једностраности. То, наравне, важи за све правке дисциплине, а нарочито за најопштију и теоријску. Зато, сходно потребама испитивања односног предмета, могу се применити методски поступци који. највише одговарају постављеним задацима. Дијалектички метод je толико садржајан да може одредити право место и домашај свим моментима, поступцима и инструментима истраживања не вербалним препорукама и жељама него стварном употребом. Теоријска уопштавања на подлози једне овакве поставке имају шансе да буду максимално объективна. Та поставка у склону дијалектичке, а то значи, научне методологије постаје средство помоћу кога се може највише приближити сазнању ослобођеном прекомерног дејства негативних фактора историјских, гносеолошких, објективних и субјективних одређења и условл>ености недостатака у процесу сазнавања. Наиме, познато je да управо на подручју теоријског сазнања државе и права не постоје апсолутно сигурни критеријуми вредности постигнутих резултата, a још мање сигурна обезбеђења против нетачног, па и произвољног одражававьа стварности. Емпириска очигледност органске повезаности државе и права и поставка која то изражава пружа добрим делом одговарајуће позитивне гарантије. IV. Садржина и структура теорије државноправног поретка у светлу ове поставке. Значајна сама по себи, тј. за уже схваћен однос

(18) Вид. X. Келзен: О границама између правничке и социолошке методе, превео др. С. Киршнер. Београд, 1928.

(19) На пример, Е. Ehrlich: ор. cit., passim.