Анали Правног факултета у Београду

262

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

To cy одредбе које утврђују друштвену својину, одредбе које говоре' о укидању експлоатације, одредбе о праву на рад и о слободи рада, одредбе о управљању произвођача радним организацијама уз право на расподелу, и др., затим одредбе које прокламују начело расподеле према раду, итд. Остварење ослобођења рада неизбежно предпоставља односно повлачи за собом фактичко ангажовање човека-произвођача y процесу управљања y области привреде, a затим и y све ширим сферама државног и друштвеног живота почев од радног места и радне организације па до управљања на нипоу саме федерације Истовремено, ослобођење рада доводи до стварања такве материјалне основе, то значи таквих друштвених односа y којима he ce политичка права y пуној мери моћи да остваре. Тако ce постиже та, како бих рекао, фактичка политичка еманципација човека y смислу остварења тежње да човек буде стварни носилац политичке (односно друштвено-политичке) власти и управљања, A то, као и само ослобођење рада, уз читаву скалу права усмерених на заштиту и развијање човекове личности, значи остварење хуманизма. To би била нека општа размишљања о суштини овог проблема. Но, баш то ме je навело да закључим да би систематика ове главе, могла бити и друкчије уређена. Мислим да би било боље, складније, ако би одмах y почетку, значи после чл. 35, биле стављене одредбе о праву на рад и слободи рада и извесне одредбе које говоре о ослобођењу рада уогппте. Тек би тада могле да дођу одредбе о праву на друштвено самоуправљање, тј. чл. 36, и 37. Ове одредбе имају своју логику и пун свој смисао тек после одредаба које говоре о ослобођењу рада. Ja бих предложио да ce то питање стави на дискусију. Учинио бих и другу напомену. Она je више суштинског карактера него што je то питање систематике. To je напомена која ce тиче одредбе о радном времену. Нама je познато питање значаја дужине трајања радног времена и y вези с тим очигледно je значајно и питање дужине трајања слободног времена. Слободно време ce појављује као један од важних фахтора за стицање културе, образовања човека, али не само y смислу општег образовања него и политичког образовања, a посебно и за активно бављење политиком, за ангажовање y управљању. Ако je то тако (не бих говорио детал>није о значају слободног времена и дужини радног времена јер je то свима познато), мислим да би било, можда целисходније да ce постојећи чл. 39. (али само прва два става) унеколико преиначи. Чини ми ce да би то преиначење чл. било y логици и самог Преднацрта Устава и y складу са нашом општом тежњом на овом пољу. To преиначавање би требало, по моме мишљењу, да ce изврши y два правца. Чл. 39, ст. 2, предвиђа да дужина трајања радног времена износи највише 48 часова y току седмице. У том погледу не бих имао неку напомену или резерву. To je сада реална могућност и потреба, али с обзиром на перспективу мислим да не би била деклараторна одредба ако би ce уз поменуту одредбу о радном времену утврдило да друштвена заједница води бригу о постепеном скраћивању радног времена. To би онда била y ствари обавеза друштвене заједнице, као што je обавеза друштвене заједнице, на хтример, да ствара услове за остваривање права на рад свакога, како je