Анали Правног факултета у Београду

ДИСКУСИЈА

263

тгредвиђено чл. 38. y погледу права на рад. Мислим да би ce аналогно овој едредби могла и y погледу радџог времена формулисати таква једна одредба. Чини ми ce да то не би била празна декларација него да би она имала своје реално значење. To би била обавеза заједнице коју би она остваривала, наравно. y складу са објективним приликама. Даље, чл. 39, ст. 2, предвиђа и могућност продужен>а радног времена. Ова одредба прописује да за ограничен период радно време може да буде дуже од 48 часова y седмици ако то захтева нарочита природа посла. И то je потпуно реална одредба као и она претходна, и резултат je објективних потреба. Међутим, сматрам да би требало одредити дужину трајања тог продужења, на пример, 10 часова, или ако ее сматра усменим до 12 часова дневно, и сл. У сваком случају треба фиксирати то продужење, и то уз одредбу да укупно трајање радног времена y години буде просечно 8 часова. Отуда, то продужење не би значило укупно продужеше радног врежена y току целе године. V просеку оно би остало до 8 часова y току дана. - Верујем да би и једно и друго представљало целисходну гарантију y логледу остваривања и обезбеђења слободног времена.