Анали Правног факултета у Београду

ПРИЛОЗИ

НЕКИ КОНКРЕТНИ ПРЕДЛОЗИ У ВЕЗИ ОДРЕДАБА О РАДУ У ПРЕДНАЦРТУ УСТАВА

I. Преднацрт Устава y чл. 12 садржи следећу начелну одредбуг „Ради отклањања и решавања одређених колективних спорова y радној организацији и између радних људи y радној организацији и органа друштвене заједнице, .може ce на основу закона образовати арбитража“. Из овога излази да Преднацрт полази од поставке да одређени колективни спорови могу наступити: 1) y радној организацији и 2) између радних л>удл У радној организадији и органа друштвене заједниде. За решавање и једних и других колективних спорова предвиђа ce арбитража која ce може образовати на основу закона. Неоспорно je да y нашем друштвеном систему могу посгојати колективни спорови, као што има и индивидуалних спорова. Такви спорови су постојали раније, они постоје данас и вероватно je да ће постојати и убудуће. С друге стране, предмет колективних спорова може бити врло различит, с обзиром на природу и карактер колективног права ипи интереса који je повређен. Преднацрт y овом погледу полази од „одређених колективних спороза“, не изјашњавајући ce ближе о томе који су то спорови. Имајући то y виду даља излагања ћемо ограничитм на колективне спорове који могу настати y области рада и радних односа; на колективне радне спорове. Са овом напоменом, потребно je, најпре, поћи од нашег данашњег позитивног радног права које познаје, поред индивидуалних, и колективне радне спорове (1). Такви спорови мову настати између синдиката и коморе при закључивању колективног уговора о раду, којим ce регулишу услови рада, права и обавезе из радног односа између радника и приватних послодаваца, или доцније, y току његовог важења, поводом примене појединих одредаба из колективиог утовора (чл. 356 Зак. о рад. односима даље y тексту ЗРО). Они могу, исто тако, настати и y случаЈЈг када je управним актом повређено какво ираво радног колектива као целине или његови непосредни лични интереси засновани на закону, y ком ce случају као тужклад појављује синдикална организација y управном спору пред врховним судом (чл. 12 Зак. о упр. споровима). Отуда, овакви колективни спорови ограничени су «а домен рада државних органа и установа, с обзиром да je битан услов за постојање овог спора да je управним актом повређено какво колективно право или непосредни интерес радног колектива. Најзад, колективчш радни спор може постојати и онда када општинско синдикално веће, односно комисија већа

(1) О радним споровима и њиховој, подели види ближе др. А. Балтић; Основи радног права Југославлје, Београд, 1961, с. 225 —240.