Анали Правног факултета у Београду

ПРИЛОЗИ

265

произвођача народног одбора општине не да сагласност иа правилник о радним односима привредне организације, јер овај правилник доноси раднички савет привредне организације y саглаоности са напред означеним органима (чл. 321 ЗРО). Према томе, и y нашем друштвеном систему могући су колективни радни спорови y области радних односа, мада када je реч о овим споровима y социјалистичким раднрш организацијама они немају онај карактер и значај који имају колективни радни спорови y капиталистичком друштвеном уређењу: класни, антагонистички карактер. О томе y Програму СКЈ стоји: „Из тих разлога нису ни y напшм условима немогући спорови између радника појединаца и органа управљања y предузећу, или између колектива и виших друштвених органа. Напротив, такви су спорови неизбежни за дути период социјалистичког развитка. Мења ce и њихов карактер. To више није класни сукоб између онога који: продаје радну онату и онога који je купује, нити сукоб између радника и државе која je заменила капиталисту, a задржала унутрашње односе слично ранијим. Сада ce спорови појављују пре свега онда када y одређеним друштвеш-гм регулативним инструментима појединачни радни колешгив не може више да нађе своју рачуницу која би потврдила равноправни положај с другима... Такви спорови су одраз противречности y развитку екрномских односа y социјалистичком друштву и могу ce разрешавати кроз систем социјалистичке .демократије [...]“ (2). Сагласно предњим ставовима нашег данашњег законодавства и Програма СКЈ излази да колективни спорови, односно колективни спорови из области рада и радних односа могу настати између радног колектива радне организације (привредне организације и др.) и друштвених органа ван организације, док y оквиру саме радне организације могу постојати индивидуални: спорови, односно индивидуални радни спорови које предвиђа и наше радно законотавство (чл. 342 ЗРО). Међутим,. Преднацрт y чл. 12 предвиђа могуllност одређених колективних спорова и y самој радној организацији. To би практично значило да би то били спорови између радног колектива као целине и органа управљања радне организације којом управљају непосредно или посредно радни људи y тој организацији, односно сам радни колектив те организацијо (могли би овде доћи и спорови кгзмеђу радног колектива, унутрашњих организационих јединица погона, одсека, економске. јединице и органа управљања тих јединица или органа управљања радне организадије као целине). Да ли су такви спорови y стварности могући и ако су могући да ли су потребни и нужни? Нама ce чини да ce ова питагва (3) могу поставити ж да би при њиховом расправљавзу и решавању, односно заузимању ставова требало имати y виду следеће чињенице и односе;

(2) Програм СКЈ, изд. „Култура“, Београд, 1958, с, 144. (3) Ово je питање већ био поставио проф. др. Р. Киовски на недавном саветовању које je организовао Савез удружења правника поводом дискусије о Преднацрту (на Правном факултету y Београду).