Анали Правног факултета у Београду

266

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

У нашим социјалистичким привредним организацијама и другим радним организацијама са друштвеним самоуправљањем мења ce и сам друштвено-економски положај радног човека, односно читавог радног колектива. Управо сбм механизам друштвеног самоуправљања радних људи и њихова права и дужнссти који проистичу из овог самоуправљања чини ce као да je y противречности са поставком о колективним споровима y самој радној организацији. Зер, ако радни људи имју право (и дужнос;т) да непоередно или преко радничког савета и других органа управљају раднол организацијол, да организују производњу и другу делатност радне организације, да одлучују о употреби друштвених средстава и о њиховом располагању, да распоређују доходак и врше расподелу дохотка на рад■кике, да уређују леђусобне односе, услове свога рада и остваривање права из заједничког рада, да одлучују о правима и дужностила из радног односа радника, итд. (чл. 9—lo Преднадрта), онда ce може поставити питање како je могуће да дође до колективног спора између радног колектива и органа управљања односне радне организације. Ово утолико rrpe што према чл. 16 Преднадрта организација рада и управљања y радној организацији треба да омогући да радници y свим фазама заједничког рада што непосредније одлучују о питањим свог рада и економског положаја, обезбеђујући истовремено најповол>није услове за рад и пословање радне организадије, a радни колектив остварује самоуправљање y радној организацији путел референдула и других облика пепосредног одлучивања y радној организацији, док су органи управљања радне организације смењива и одговорни радном колективу и друштвеној заједници. Сагласно томе, чему би онда служили колективни спорови и каква би била њихова сврха, ако радни колектив има на располагању таква правна средства и инструленте, на основу свог права радничког самоуправлЈања, који су довољни за отклањање евентуалних несугласица и спорова између њега и органа управљања, који су стварно органи салог радног колектива, коле су они одговорни за свој pad и који их може y свако доба сленити. Из свих ових разлога, нама ce чини да установа арбитраже као орган ван радне организације и средство за решавање колективних спорова y оквиру саме организације не би одговарала, однооно била 6и y противречности са основила салог система салоуправљања радних људи радног колектива y радној организацији, те нити je потребна нити je нужна, јер ce спорови могу разрешавати кроз систел друштвеног самоуправљања социјалистичке дгмократије. Зато би одредба о колективним споровима y самој радној организацији могла да изостане. To би значило да 6и y чл. 12 Преднадрта требало само задржати одредбу о колективним споровима између радног колектива радне организације, односно радне организације (као субјекта y спору) и друштвених органа и организација ван радне организације, као спорови који су могући y нашем друштвеном систему y случајевима када поједини радни колектив y одређеним друштвеним и«струментима не може да нађе своју рачуницу, како стоји y Програму СКЈ. Отуда, чл. 12 Преднацрта би могао