Анали Правног факултета у Београду

ПРИЛОЗИ

267

да гласи: „Ради отклањања и решавања колективних спорова између радне организације и друштвених органа и органгизација може ce на основу закона образовати арбитража“, Ако ce узме да су још могући колективни спорови и y приватнбм сектору, онда би ce могла дати једна општија формулација чл. 12: „Ради отклањања и решавања одређених колективних спорова могу ce на основу закона образовати посебне арбитраже“. 11. У чл. 38 Преднацрта садржане су одредбе о праву на рад и о слободи рада. Међутим, пошто ce цојмови право на рад и слободе рада не поклапају јер je слобода рада (право рада) шири појам по својој садржини и елементима, то би требало, по нашем мишљењу, одредбе о слободи рада из чл. 38 издвојити y посебан члан који би обухватио и сдредбе из чл. 23 и 24 Преднацрта, јер je y основи реч о истој материји. Наиме, одредбе о личном раду (чл. 23) и о забрани искоришћавања туђе радне снаге (чл. 24) y вези су са слободом рада. Тако би нови члан (38a) о слободи рада могао да гласи: „(1) Зајемчена je слобода рада. (2) Свако слободно бира своје занимање. > (3) Грађани могу личним радом и својим срвдствима рада, y оквирима и иод условима закона одређиним, вршити слободне делатности засноване на професионалном, стручиом и другом личном раду. - (4) Забрањено je искоришћавање туђе радне снаге y циљу стицања дохотка. Изузетно, y ■области пољопривредне производње, занатства и других сличних услужних делатности које грађани врше својим средствима рада, може ce дозволити, y границама и под условима одређеним законом, употреба до:пунског рада других радника.“ V предложеној формулацији новог члана изостављена je одредба чл. 38, ст. 5, Преднацрта који предвиђа забрану принудног рада, јер ова забрана произилази већ из самог зајемчавања слободе рада: то су две жатегорије које ce међусобно искључују, будући да слобода рада представља слободу човека, слободу личности ш личне активности, док je принудни рад негадија слабоде. Исто тако, изостављена je и одредба последњег става чл. 38 јер нам ce чини да такву одредбу не би требало уносити y уставни текст_ Одредба ст. 3 новог члана је узета из чл. 23 Преднацрта јер јој je овде место. Исто тако и одредбе ст. 4 новог члана представљају текст чл. 24 Преднацрта. На тај начин, ове одредбе о слободи рада представљају једну повезану и логичну целину о истом питању, односно о истом појму и категорији (4). Одредбе о праву на рад, односно о праву зајемченог запослења, требало би да дођу после слободе рада јер право на рад представља друштвени систем y коме je зајемчена слобода рада, чија je једна манифестација и право на рад, са слободним избором запослења и кретања y радном односу (5).

<4) Види наш реферат; Одредбе о раду y Преднацрту устава, „Архив“, бр. 3 —4/62, с. 319—320. (5) Исто, с. 317 и сл.