Анали Правног факултета у Београду

268

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУ.ПТЕТА

Отуда нови члан (386) о праву на рад могао би да гласи: „(1) Зајемчено je право на рад. : (2) Друштвена заједница ствара услове и предузима мере за остваривање права на рад свакога. (3) Грађанима ce обезбеђује слободан избор запослења, радног места и кретаља y радном односу. (4) Сваком грађанину je под једнаким условима доступно свако радно место и свака функција y друштву. (5) Сваком грађанину док ради y радној организацији, државном органу или друштвеној организацији припада лични доходак према уложеном раду, односно зајемчује ce минимални дични доходак, сагласно одредбама савезног закона. (6) Само ce y случајевима одређеним законом може обуставити или ограничити лични доходак који припада раднику на основу уложеног рада. (7) Грађани који су привремено незапослени имају право на материјално обезбеђење и друга права за то време, под условима одређеним законом_ који нису потпуно способни за рад и за њихово одговарајуће запослење“. Одредба ст. 3 je нова, Она je потребна јер представља један од битних елемената саме суштине права на рад. Она je данас садржана и y чл. 5, ст. 2, ЗРО који грађанима обезбеђује право на рад. У ст. 5 сматрамо да je потребно додати да грађанин има право на лични доходак према уложеном раду јер je и то право битан елемент 'и услов за пуно уживање права на рад, за развој радног човека и његов друштвени и економски положај y друштву, све сагласно одредбама закона, с тим што друштвена заједница y сваком случају зајемчује само минимални лични доходак утврђен савезним законом. Све je то y складу са данашњим одредбама из ЗРО (в. чл. 10. 184 и сл). и другим прописима. Одредба ст. 6 je такође нова и она je само потврда приндипа садржаног y чл. 17, ст. 2, ЗРО да ce раднику не може одузети, обуставити или смањити личнкГ доходак (плата) осим y случајевима одређеним законом. У ст. 7 додато je да право на материјално обезбеђење припада грађанину који je привремено незапослен само под условима одређеним y закону. Ово из 'разлога што ово право немају данас свк радници који су без своје кривице и воље остали привремено незапослени, будући да ЗРО y чл. 89 (и даље) ово право ограничава извесним условима које предвиђа. Друга je ствар ако je намера Преднацрта да ово право пружи свим грађанима који су привремено незапослени. Да ли за то постоје материјалне могућности? Пошто no ЗРО радници имају и друга права за време привремене незапослености, поред права на накнаду уместо личног дохотка (празо на повлашћену вожњу, радни стаж за време незапослености л још нека друга права из радних односа), то су y тексту додате речи: „и друга права“. 111. У чл. 57 Преднацрта нормира ce право грађана на накнаду штете коју му y вршењу службе или друге делатности државног органа, односно установе или организације причини лице или орган својим незаконитим или неправилним радом, Начелно je питање да ли би и даље требало задржати постојећи посебан правни режим одговорности за штету коју причине грађанима