Анали Правног факултета у Београду

284

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

о осигурању вој. лица због болести или удеса изричито прописује да ce при одређивању висине годишњег дохотка осигураника води рачуна колико би осигураник имао годишње прихода да му они нису смањени због служења војног рока (чл. 79) (17). Најзад по чл. 56 Савезног закона о осигурању војних лица кад je војно лице већ било обавезни осигураник одређеног националног завода за осигурање, осигурање код завода ce прргвремено прекида пошто војни обвезник ступањем y војску прелази на осигурање по Закону о осигурању војних лица (18). И по нашем позитивном праву војни обвезници за време служења редовног војног рока уживају здравствену заштиту (чл. 125 Зак о нар. одбрани). У случају смрти или погибије војног обвезника за време служења y сталном саставу ЈНА, сахрањује ce и преноси до места сахране о државном трошку (чл. 126) a породиди додел>ује једнократна новчана помоћ (чл. 127). У судској пракси je већ било примера да ce y таквим несретним случајевима накнађује и материјална и морална штета за изгубл>еним чланом породице. Овде ваља имати још y виду да наше позитивно право, поред Зак. о рат. вој. инвалидима (пречишћен текст „Сл. лист ФНРЈ“, бр. 33/57) којтг регулише права ратних војних инвалида, Законом о мирнодопским војншг инвалидима (пречишћен текст „Сл. лист ФНРЈ“, бр. 46/59), под законским условима, регулише права војног лица које „у мирно доба y саставу ЈНА, вршећи војну дужност или друге дужности за циљеве државне безбедности и народне одбране, без своје кривице задобије рану, повреду или озледу, те je због тога код њега настухтало оштећење организма за најмање 20%“ (чл. 1). Мирнодопским војним инвалидом сматра ce и „војно лиде које je после 15 маја 1945 задобило болест y вршењу обавезне војне службе [...] na je због тога код њега наступило оштећеае организма за најмање 60%“ (чл. 2. ст. 1). Под законским условима, мирнодопским војшњг инвалидима још ce сматра и војно лиде код кога je „наступило оштећење организма за најмање 50%, услед последица болести задобивених ван Јутославије на обавезној војној служби коју врши y оквиру међународних обавеза које je Југославија преузела“ (чл. 2, ст. 2). Вал>а још Hcraiui да под одређеним условима по истом овом закону инвалидска права уживају и чланови уже породице односно родитељи војних лица „погинулих или умрлих од ране, повреде или озледе“ (чл. 4, т. 2), као и y случајевима кад војна лица умру од болести задобивене y вршењу војне службе (чл. 4, т. 3). Све нам ово указује да ce и y законодавству већ y извесном смислу осећа преображај појма војног обвезника. Ако ce y духу развоја нашег права регулишу права војних обвезника y случајевима оштећења њиховог организма удесом или болешћу, као и права чланова уже породице погинулих и умрлих војних обвезника, онда je логично да ce y духу овог развоја нашег права признају и права војних обвезника који неће претрпети оштећења организма због вршења војне обавезе али на други начин могу

(17) Ор. cit., р. 80. (18) Ор. Clt., р. 610.