Анали Правног факултета у Београду

бити погођени због служења свог обавезног рока. He може ce с једне стране прокламовати начело једнакости грађана пред законом и начело о подједнакој доступности свих јавних служби свим грађанима, a с друге стране обавезне војне обвезнике који врше своју највишу дужност служења y Армији, са пуним радним временом, најчвршћом дисциплином, са крајњим пожртвовањем и са небројенеим доприносима y материјалној изградњи земље, стављати y неповољнији положај од оних грађана који су неспособни за вршење војне обавезе или ослобођени од ове обавезе. Многи разлози говоре y прилог признавања обавезног војног рока y радни односно пензијски стаж. He смемо бити спутани старим концепцијама о појму војног обвезника да он теоријскд! јесте принудни службеник али да ипак није службеник јер je његова служба највиша дужност и да му отуда не треба признати y радни, па ни y пензијски стаж ни време које он потпуно посвећује заједници. Остајући при концепцији, већ прихваћеној y нашој теорији да су војни обвезници принудни односно обавезни службеници no специјашизм закону, морали бисмо кренути корак даље и признати обавезни војни рок и као радни односно пензијски стаж заједно са свим последицама признавања тог стажа (унапређење, право на дечји додатак и годшшви одмор). Решавањем овог шггања ускладили би правни положај војних обвезника са развојем наше друштвене стварности и уједно обезбедили и поштовање пачела једнакости грађана пред законом.

Д. Ђ. Денковић

ДРУШТВЕНА СВОЈИНА

I. Друштвена својина je посебан облик колективне својине, који раније није био познат, и то je довољно да нам објасни спор о њеној правној природи, који ce код нас још води са неумањеном жестином. О томе шта je друштвена својина и који односи постоје на предметима друштвене својине, a нарочито која je правна природа односа између предузећа и друштва y погледу те својине, предложено je више објапгњења и створено више теорија. Објаппвење постанка већег броја теорија о друштвеној евојини може ce наћи y настојању да ce потпуно нови односи, настали y области својине, обухвате старим појмовима. To je једна општија појава која ce среће y свим областима људске делатности, a која ce заснива на закону економије напора. Кад ce прати историја институција једне средине и њихова правна организација примећује ce да ce не само мање него и веће друштвене промене поимају и описују помоћу појмова и формула које више не одговарају новом стању, уз мању или већу употребу фикдија. И овде као и ДРУгде људи ce служе старим инструментима, поступају по навиди, економишу напор. Али, постоји граница преко које тај начин поступања престаје бити користан, те je за нове односе потребно створити нове

285

ПРИЛОЗИ