Анали Правног факултета у Београду

286

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

појмове. Фикције су изванредно корисно средство за развијање права, али: преко извесне мере оне престају бити то и онемогућују да ce види ствар. ност. Промене y друштвеним односима захтевају нове интелектуалнеl' инструменте помоћу којих би ce оне могле непосредно и потпуно да I схвате и изразе. Полазна грешка многих правника при покушају да схвате друштвену својину je y томе што су ce y том свом настојању служшта правним појмовима атомизованог грађанског друштва. Основе имовинског права y том друштву су индивидуална својина и аутономија воље, a основни правни појмови су личвост, субјективно право, уговор и одговорност. У погледу привредне активности начело je: свак за себе, a узајамни односи регулишуce уговором, чија повреда повлачи одговорност. Личности ce боре међу собом, конкуришу једна другој. Друштвеном напретку не смета што оне уништавају привредно једна другу. Накнада пггете потпуно замењујеизвршење. Друштво je индиферентно према пропасти неке количине добара коју je уговорник одбио да прими због тога што не одговара уговореним условима. Сасвим обратно, данас je својина главних средстава за производњу друштвена, привредном активношћу управља друштво y огаптем интересу, само je утовор остао средство размене, али y уским, законом одређеним оквирима. За разлику од индивидуалне својине, друштвена својина изражава друштвену солидарност, због тога су за схватање односа који сејављају y тим оквирима појмови личност и субјективно право од мале користи. За нове правне односе који настају на тим новим основима потребно je створити и друге, нове појмове који ће изражавати ту солидарност. Очигледно je да су погрешна сва схватања која y привредним предузећима виде пре свега личност, правна лица, која учествују y слоI бодном промету као појединци y грађанском друштву, a y њиховимовлашћењима на друштвеним средствима, њихова субјекттгвна права.. СубјективдlХ право je израз лица y одлучивању, a предузећа нису ни издалека Она имају овлашћења да на одређени начин и y одређеном циљу управљају и располажу деловима друштвене својине. Њихов постанак зависи од друштвених органа. У извесној мери то важи и за њиховр функционисан>е. Њихова активност je организована према друштвеним плановима y општем интересу и y интересу радног колектива. О правној _лидвпстчт ттрелузрћд и о шреховим I субјективним правима може Г само са великом уздржљивошћу i ине без опасности конфузије. Ти појмови биће и дал>е кориснЈ-х y области дрЈгштвеног књиговодства и да би ce разумело иступање предузећа на S тржиште, али ce ни при томе не сме изгубити из вида да су границеактивности предузећа вишеструко одређене. За схватање правног положаја предузећа није важно истаћи да je Л оно да je то друштвена радна организација, скуп радних I људи којима су предата одређена друштвена средства да привређују за себе и за друштвену заједницу, употребљавајући их и располажући њима. на одређени начин и под одређешш условима. Оно ce не поставља према друштву, као што ce то чини кад му ce подвлачп карактер правног лица-