Анали Правног факултета у Београду

Израз „друштвена својина“ добро je нађен да ce најприближније наговести њена"'’садржина. Уосталом, y сличним пословима важније je дефинисати садржину појма него наћи тачну реч којом би он био обележен. Ако би помоћу материјала садржаног y појединим текстовима Преднацрта покушали да дефинишемо друштвену својину, онда бисмо могли рећи: Друштвена својина je искључиво и неотуђиво право својине друштва на извесним стварима (чл. 8, ст. 1), којима управљају и којима располажу и које економски целисходно користе (чл. 9, ст. 1, тач. 3), на начин одређен законжма и друштвеним плановима (чл. 14, ст. 4), друштвене радне организације ради постизања највећег ефекта (чл. 9, ст. 1, тач. 3), y интересу радне организације, радних људи и друштвене заједнице (чл. 10, ст. 1).

Михаило Константиновић

ФИНАНСИЈСКА ФУНКЦИЈА У ПРЕДНАЦРТУ УСТАВА

1. Од непосредног je интереса знати који ce подаци из домена финансијске функције обично уносе y уставе. У том погледу законодавства ce знатно разликују. Има земаља, y не малом броју, чији основни закон садржи само једну једину финансијску одредбу (по правилу о легалитету пореза); као што има устава y којима ce утврђују, y лапидарном стилу, основни принципи финансијске политике и предвиђају права и обавезе грађана y вези са порезима, буџетом, кредитом и контролом. У неким уставима положене су основе читавих комплекса финансијских. Вајмарски устав на пример кроз десетину чланова разрађује питање финансијских односа између државних органа. Слично je са Уставом Швајцарске. Истом проблему je y Аустрији намењен један специјалан закон који je анекс уставу (Finamverfassungsgesetz). Устав-модел свеобухватног и концентричног излагања финансијске материје je Устав Финске. С друге пак стране, постоје и такви устави y којима ce финансијском фактору скоро и не посвећује пажња. 2. У Преднацрту Устава ФСРЈ финансијска питања третирана су много опширније него y Уставу од 1946; о финансијским институцијама говори ce на преко 30 места. Разуме ce, њихово излагање није шаблонизирано: неке финансијске категорије су дате са више појединости, док je о другим речено мање (буџет) или ништа (државни зајмови). Пада y очи y којој je мери y Преднацрту истакнут организам државних расхода (опширност коју нисмо нашли y другим уставима). Устав од 1946. не помиње расходе. Преднацрт им међутим резервише неколико чланова. Истакнута je њихова економско-организаторна улога: да служе развитку националне привреде и проширењу материјалне основе друштвено политичких колективитета (чл. 30). Консеквебтно je заступана идеја о улагању друштвене заједнице y „бржи развитак недовољно развијених република“ (чл. 31, 112); утврђена je потреба за установљењем посебног фонда федерације за финансирање неразвијених крајева (чл. 113). Први пут je предвиђена распо-

289

ПРИЛОЗИ