Анали Правног факултета у Београду

294

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

ставу и да представља не грађане као самосталне јединке него, пре свега, њихове природне постојеће друштвене скупине. У оваквим природно постојећим скупинама људи заиста могу да осете своје праве интересе, и то непосредно, и да ce за њих боре као такве, a не да их мистификују и осете преко изопачених, уопштених представа о њима које даје идеологија. Тиме ce ствара и подлога за „дезидеологизацију“ политике и за свођење политичке борбе на тле стварних друштвених односа и интереса. Међутим, економско представништво ce y буржоаском парламенту изврнуло y ствари y покушај заташкаваша супротстављања основних интереса y друштву класних ■— и борбе класа, која отуд произилази. У том циљу ce или y одређене интересне скупине које ce представљају y парламенту окушвају припадници обе основне класе, чиме ce y ствари изврће начело од кога ce полази, тј. представљање стварно постојећих интереса y друштву, или ce, обрнуто, припадниди исте класе цепају y више интересних скупина, као што je случај y тзв. професионалном представништву, чиме ce опет вештачки уздиже значај ових, y односу на класне, секундарних разлика и интереса. Најпознатије овакво интересно представништво y буржоаским земљама, корпоративно, y ствари je комбиновало оба ова начина, те je тако, y неку руку, било двоструко извештачено. У ствари, тек содијализам, y коме ишчезавају основне класне разлике, представл>а право тле за економско представништво. Јер, с ишчезавањем непријателзских класа y социјализму и са стварањем нових друштвених скупина на основи самоуправљања радних људи сходно територијалним јединицама и радним организацијама, нестаје и подлога за класну борбу и за непотпуно представљање радних маса путем политичких организација какве су настале y буржоаском парламентаризму, a самим тим нестаје и подлоге за одговарајућу организацију парламента засновану на тако замишљеном грађанину и одговарајућем представништву и појављује ce потреба да ce тражи нова организација парламента, заснована на представљању стварно постојећих рштереса тих стварно постојећих интересних скупина. Међутим, социјалистичке државе, задржавајући грађанина као апстрактну јединку наспрам државе која je једини управљач и производњом и свим осталим друштвеним процесима, преузимају почев од Стаљиновог устава исту организацију државе и парламента каква je постојала y буржоаској држави, идући тиме корак натраг y односу на онај измењени састав социјалистичког друштва који и тражи и омогућава друкчије представништво y парламенту. Уместо полрlтичких странака и њихових „идеологизираних“ борби, социјалистички парламент очигледно треба да ce заснива на представништву друге врсте, да нађе друге основне центре парламента и политичког живота. Пошто радни људи, неподељени на непријатељске класе имају y основи исту политичку идеологију, то je старо политичко организовање y странке, на основи разлике y идеологији и идеолошке борбе, превазиђено и појављује ce нужност изразити разлике y гледиштима и интересима y оквиру исте идеологије, што ce и постиже представљањем стварно постојећих друштвених средишта интереса и гледишта.