Анали Правног факултета у Београду

296

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

жи, напротив, релативно сразмерно, тј. једнако представништво разних интереса. Наша већа произвођача воде рачуна о тој релативној сразмерностипредстављања, јер, као што јепознато, y овим већима ce засебно представља пољопривредна, a засебно друге привредне делатности, сходно вредности свог удела y друштвеном производу. Према Преднацрту, Привредно веће je, међутим, јединствено и нема разлике y погледу разних привредних делатности. С друге стране, и Просветно-културнсх и Социјално-здравствено веће су y начелу равноправно постављена с Привредним већем и разпикују ce од њега само по делокругу свог рада. Сва ова већа имају подједнак број посланика те приликом заједничког рада имају и подједнак утицај на скупштинске одлуке, без обзира на различит удео y друштвеном производу, односно на различит значај с тог гледишта. Несразмерност постоји и кад ce гледа на број односних радних људи који ова већа представљају, јер je очигледно да je тај број далеко већи кад je реч о Привредном већу него о друга два таква већа. Најзад, исто тако, по тумачењу које изгледа најисправније, чл. 155 Преднацрта предвиђа одредбу која показује jonr једну неједнакост y погледу сразмерног представљања разних интереса. Наиме, изгледа да ст. 1 овог члана треба тумачити y смислу да ce y једној јединој изборној јединици, образованој тако да буде по броју становника уопште (без обзира на разлике међу становништвом по врсти друштвене делатности коју врше радни људи) једнака с осталима, бирају посланици за сва поменута већа, без обзира на велике разлике y броју појединих врста радних л>уди који су представљени y овим већима. Доследно спроведено интересно представништво би захтевало да мањи број радних л>уди буда мањим бројем посланика. Додуше, недовољно јасан текст чл. 155, ст. 1, Преднацрта пружа могућност и за једно друкчије тумачење, сходно коме би ce за свако веће један посланик бирао на исти број односних становника. Но, чини нам ce да je прво тумачење тачније, тј. да ce изборне јединице образују према укупном броју становништва тако да y том погледу буду једнаке и да ce онда y оквиру сваке такве јединице бирају посланици за сва већа Скушлтине. Но, ограничење интересног карактера представнжштва y Скупштини види ce још јасније из друге две чињенице. Прва ce састоји y могућностаг да y поменута стручна већа буду бирани и људи који нису запослени y одговарајућој грани делатности, a .друга y постојању Политичко-управног већа. Заиста, Преднацрт предвиђа да y ова већа могу бити бирани и „чланови органа управљања самоуправних организација, стручних удружења и других друштвених организација чија ce делатност односи на питања из одговарајуће области, као и други грађани који ce, под условима прописаним законом, као друштвени радници стално баве питањима из одговарајући области“ (чл. 158, ст. 4, Преднацрта). Ове организације и удружења нису радне организације, које, начелно, односна већа представљају, нити су радни људи који су чланови њихових органа управљања радни људи који су представљени y односним већима, као што ни друштвени раднигрг који ce овде помињу нису такође они радни људи које иначе ова већа представљају. Тиме je очигледно јасно ублажен карактер интересног пред-