Анали Правног факултета у Београду

ПРИЛОЗИ

297

ставништва ових већа. Ова могућност важи и за Привредно веће, чиме je учињено значајно одступање y односу на садашње Веће произвођача, y које могу бити бирана само лица запослена y радној организацији. Ова могућност je утолико значајнија што није ограничен број оваквих посланика. Постојање Политичко-управног већа очигледан једоказ да тзв. стручна већа Скупштине немају искључиво карактер интересног представништва. Ово веће очигледно не представља никакву грану делатности y којој постоје радне организације које су иначе представљене y другим стручним већима. Полазећи управо од начела интересног представништва, има и мишљења да овакво веће и није потребно. И оно доиста и не би било потребно кад би ce хтело да ce стручним већима да искључиво карактер интересног представништва. Али његово постојање управо и доказује да она нимају искључиво такав карактер. Најзад, треба навести и чињеницу да y радним организацијама једне одређене гране делатности какве су просветно-културна и социјално-здравствена нису запослени само радни људи одговарајуће струке него и други рецимо, административно и техничко особље. Јасно je да, иако су ови људи запослени y истој организацији као и односно стручно особље, они не морају имати исти интерес и исто схватање као односни стручњаци. Међутим, Преднацрт не прави никакву разлику међу њ-има тако да и они могу бити изабрани за посланике односних већа као и односно стручно особље. To опет значи да није y питању чисто интересно представништво, мада, наравно не може да ce порекне да извесне интересне везе има и: између њих, иако припадају разним струкама, баш зато што раде y истој радној организацији. 3. Све ово показује оно што je y почетку истакнуто, а, наиме, да je карактер интересног представништва стручних већа, који свакако постоји, знатно ублажен. Поставља ce зато питање које су друге идеје које ce остварују овим одступањем од идеје интересног представништва, односно какав je карактер ових стручних већа. Бирање посланика стручних већа од стране општинске скупштине, a не од стране радних људи y њ-иховим радним организацијама непосредно, односно од стране њихових самоуправних органа y тим организацијама, има два јасна циља. Први je да ce овим начином бирања посланици ближе вежу за општину, те да представљају на неки начин и њу, a не само односне радне организације, односно радне људе. Тако ce стручна већа и сама појавл>ују и као представници општина, a не само односних радних организација. С друге стране, систем бирања посланика од стране малих изборних тела, какве су општинске скупштине, има ту добру страну да y извесној мери чвршће, веже посланике с бирачима и боље обезбеђење заступање односних интереса од стране посланика него што je то случај кад ce посланик бира општим правом гласа. Најзад, овим системом избора тежи ce и да ce Савезна скупштина, као највише тело, учини на неки начин органским продужетком општине као основне друштвене ћелије нашег друштва. Дакле, све ово чини односна стручна већа и представницима општина. Други циљ оваквог изборног система јесте да ce посланици еслободе сувише тесног везивања за евентуално уске и себичне интересе