Анали Правног факултета у Београду

298

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

односних радних организација и радних људи y њима и да могу шире и слободније да сагледају опште друштвене интересе. Нема, заиста, сумње да je једна од најслабијих страна интересног представништва управо то ускогрудо заступање посебних интереса насупрот општим интересима друштва. Оваквим начином бирања ce ова слабост ублажава и, губећи карактер ускоинтересног представншптва, стручна већа добијају карактер огаптедруштвеног представништва. Тој сврси служи и чињеница да посланике за стручна већа бирају сви посланици општинске скупштине, a не само они који припадају односној струци, као и чин.еница да y њих могу бити бирана и лица која нису запослена y односним радМим организацијама и која, чак, не припадају уопште односној струци. Међутим, иако je тачно да Преднацрт тежи да стручна већа буду и представници интереса општине и интереса друштва као целине поред тога што жели да они буду и представници односних радних људи y односним радним организацијама, изгледа да тиме ипак није y потпуности објашњена права природа ових већа и њихова улога. Чини нам ce да сва поменута одступања од начела интересног представништва показују да ce стручним већима хтело и нешто друго наиме, да ce састав Скупштине побољша, како би ce добила Скупштина која je квалификованија за решавање низа литаша y којима je потребно више стручног знања но што га има обичан „чисти“ или професионални политичар. Заиста, кад ce састав наше Скупштине упореди с установом ингересног представништва с једне и квалификованог представништва с друге стране, испада да je она ближе квалификованом него интересном представништву. Јер, главна црта интересног представншптва je избор одговарајућих представника од стране оних чије интересе они треба да представљају a баш та главна црта и недостаје y овом случају. С друге стране, главна црта квалификованог представништва јесте извесна лична особина одговарајућег посланика која га квалификује за његов посланички рад y одређеној области. И мада ce, разуме ce, интересно представништво не може потпуно одвојити од квалификованог, ипак je јасно да je квалификовано представништво друкчије од интересног, као и да састав наше Скупштине више одговара идеји квалификованог представништва, јер ce захтева да посланик има одређене личне квалификације да би био изабраж. Један тип таквог квалификованог представништва je, на пример, онај где ce тражи да посланик мора бити писмен или, на вишем ступњу, да мора имати завршену одређену школу рецимо, факултет. Очигледно je, дакле, да je састав Савезне скупштине тако подешен да обезбеди њену већу квалификованост при решавању одређених питања него што je обично имају тзв. чисто политичке скупштине. To ce јасно види и из одговарајућих образложеша Преднацрта. Но, то ce особито јасно види из постојања Политичко-управног већа. Оно je замшшвено управо као тело које he синтетизирати искуство из разних области друштвеног самоуправлЈаша (било професионалног било територијалног) и као такво бити еминентно квалификован орган Скупштине y овим областима. Из свега je јасно да састав Савезне скупштине показује њен мешовит карактер. Она je делимично представништво одговарајућих органских дру-