Анали Правног факултета у Београду

300

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

и опасност бирократизације. Ову опасност појачава могућност бирања неограниченог броја лица која нису запослена y радним организацијама, a особито оних из разних органа управл>ања, јер су ова лица још увек у знатној мери више-маве професионални управљачи. Као што ce види, поводом оваквог састава Савезне скупштине постављају ce многа питања. На њих ће моћи одговорити тек будућа обилна дракса, a овакав састав je несумњиво значајан и смео корак y правцу тражења новог социјалистичког парламента.

Др. Pad. Д. Лукић

НЕКА ПИТАЊА НАШЕГ ЕКОНОМСКОГ СИСТЕМА У ПРЕДНАЦРТУ УСТАВА

Преднадрт Устава побуђује велико интересовање међу теоретичарима и практичарима на пољу економских наука, с обзиром на то да су y Преднадрту унесени основни начелни принципи и основне нормативне и апликативне одредбе које ce тичу садапгњег стања и першектива развитка нашег економског система. У Преднацрту су дати, y облику норми, тј. уставних прописа «из принципа и категорија y суштини економског садржаја који имају за циљ да дефинишу основне економске принципе, норме, инструменте и организациона начела којима he нас привредни систем, y оквиру друштвеног система, обезбедити „чврстину и даљи развитак таквих односа у производњи и расподели, који ће сами по себи биги први и основни; унутрашњи покретач и носилац не само напретка производње и развитка производних снага, него и сталног репродуковања социјалистичких друштвеноекономских односа“ (1). Мора ce одмах рећи да је економска материја једна од најтежих и иајкомпликованијих y Преднацрту Устава. И да тежина и сложеност ове материје не произрглази само из ту и тамо непрецизно постављенпх и неадекватшрх правних формулација већ из саме друштвено-економске il организационе сложености и противречности нашег садаппвег економског система, које ce природно одражавају и y правним формулацијама. Наш je задатак, даље, да укажемб на неке од ових општих и посебних проблема y домену економске материје Преднацрта Устава. I. Наш економски систем развијао ce y периоду од битних и суштинских промена y њему (у вези са предајом средстава за производњу на управљање радним колективима и увођењем принципа самоуправљања y економској сфери) y оквиру двеју основних противречности. Ове противречности леже на испољавању y нашем привредном развоју. два детерминирајућа интереса који ce, како потпредседник Кардељ на једном друтом месту истиче (2), налазе „у сталном и непосредном суочавању и усклађивању“, „у узајамној зависности, али баш због тога y исто време

(1) Кардељ: „Нови Устав социјалистичке Југоелавије“ (образложење), Комунист, Београд, с, 97. (2) Кардељ: н. д., с. 85.