Анали Правног факултета у Београду

ПРИЛОЗИ

301

3-1 y сталној противречности“. A наиме, то су интереси ослобођеног рада, са једне стране, и интереси друштва, са друте. Под појмом „интереси рада“ y Уставу ce разуме како интерес човека на радном месту материјални, социјалнополитички, културни, духовни, тако и, y ширем смислу, лтнтерес привредног субјекта, привредног предузећа. (Овај други, iinippi пој ам ј е нарочито важан са гледишта функционалне међузависности делова привредног система.) Под појмом „друштвени интерес“ разуме ce y ствари интерес социјалистичког друштва, и он je атрибутиран y Преднацрту како функционално и садржајно, тако и институционално, Интерес социјалистичког друштва y економској сфери заснива ce на друштвеној својини на средствима за производњу, и институционализира ce y постојању федерације, република, срезова и општина (комувга), које га путем планског развијања материјалне базе, y границама неопходности, снагом принуде и уз помоћ стручног и организационог апарата одржавају, развијају и бране. Обадва интереса представљају оно што би y стручној, економској терминологији могли назвати константама, независним променљивим вредностима економског система, y смислу да ce сви други елементи система (тржшпте, ллан, расподела, размена, итд.) имају сматрати варијабилама, зависно променљивим вредностима система.. Већ сама ова полазна поставка вредности, тј. ооновних премиса система, на коју ce надограђују и која детерминира све друте изведене економске категорије система, поставља пред економску науку врло сложене задатке, као што je то увек било када je једна y основи дуалистичка, односно плуралистичка кондепција вредности требало да ce угради y један систем економских односа. A то ce одражава и на оне нормативне принципе, организациона начела, надлежности и функционисања које су дате y Преднацрту Устава и којима треба да ce y практичном привредном развитку остварује јединство појединачног и општег економског интереса. Четири врсте економских и друштвених институција ■— привредно предузеће (однооно, y ТГреднацрту шире дефинисано радна организација), комуна, односно општина, република и федерација на непосредан или посредан начин учествују y тако важним економским одлукама као што je расподела друштвеног и појединачног производа, потрошња, па y извесном смислу и производња. Иако je y питању заштита начелно и y принципу истоветног, јединственог интереса развитка привредног система социјалистичког друпггва, ове четири групе ргаституција, економски објективизиране и институционализиране као различити привредни субјекти y .оквиру система, ипак штите различите видове интереса y оквиру тог истог система. И за економску науку и за економску праксу настаје одатле врло тешко питање. Како предизно квантифицирати удео ових различитих делова јединственог интереса? Којим са економске тачке гледишта целисходним економским инструментима измирити дијалектичку супротност тштереса појединаца и интереса друштва, целине. Могла би ce овде ставити примедба да није ствар Устава да ово питање практично решава. Али, ■самим постављањем система вредноста, начела управл>ања и основних