Анали Правног факултета у Београду

302

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

организација и институција Устав нужно мора да y извесном смислупројецира и детерминира решења. И ако са те тачке гледишта процењујемо допринос Преднацрта Устава решавању привредне активности y оквирима. наше, југословенске варијанте социјалистичких система, нашег југословенског модела економског система социјализма, — онда би морали закључити да Устав прејудицира, и хоће правно да формулише једну нову варијанту, тржишно-планску варијанту социјалистичког система, улесто планско-тржишне варијанте која je била иницијална варијанта нашег привредног система y моменту прелаза са административног, на систем самоуправног руковођења привредом y нашој земљи, Уместо тежишта на плану и секундарној улози тржишта, нова варијанта, која je нашла место y Уставу, поставља тежиште на тржишту и даје секундарну улогу плану. Ова нова варијанта, која унеколико одражава и правно формулише тенденције кретања y нашој привреди y протеклој деценији, уједно има за циљ да нормативизира кретање наше привредне активности и даље развијање физиономије тржишно-планске привреде као карактеристичне основе нашег привредног система. Према томе, y институцијама тржишнопланског модела привредних кретања решава ce y садашњој фази наше свеколике друштвене, изградње проблем привредног система. Сада би институције тржишта и слободно кретање размене имале примарну, а. планске корекције, кроз одговарајуће институције плана улогу y дал>ем нормативном и организационом уобличавању нашег будућег привредног система. Ове институције треба да допринесу да ce y пракси привредног развоја измире и peine y дијалектичком јединству основне, напред поменуте противречности натттег система противречностаг индивидуалног, или појединачног и друштвеног, или општег интереса. 11. Поставља ce питање шта je условило да ce y систему дуалистичких врвдности које детерминирају наш економски развитак тежиште сада стави на примат тржишта над планирањем? И да ли су протекла искуства нашег привредног развитка таква да ову битну промену оправдавају? Haine je мишљење да су предвиђене промене далеко више условљене напшм политичким него нашим економским искуством. Или, прецизније, да je наше политичко искуство дало више снаге предвиђеним изменама y механизму будућег привредног система, него искуства y досћдашњем систему планирања y ФНРЈ иако и она нису била значајна. Пре свега, ако ce Преднадрт нешто пажљивије анализира, стиче ce неодољив закључак да je y њему брига за заштиту интереса човека, појединца, далеко одлучнија детерминанта система вредности него што јето случај са детерминантом друштвеног интереса. У формулацији Преднацрта je нема сумње интерес човека, појединца, формулисан као примаран. „Такав ослобођени радни човек je y ствари субјект због којега социјалистичка држава постоји и коме треба да буде подређена“ (3). Друштвени интерес je формулисан тако да са свим својим институцијама и политичким и економским носиоцима треба да ce адаптира примарној

(3) Кардељ: н. д., с. 85.