Анали Правног факултета у Београду

ПРИЛОЗИ

303

улози и покретачкој снази појединца за којег ce претпоставља да када дејствује самостално, он y јединственом социјалистичком систему y крајњој линији не може a да не репродукује социјалистичке односе. Примарност интереса ггојединаца огледа ce и y далеко разрађенијој економској обради положаја, права и дужности привредних субјеката кего што je то случај са институцијама друштва федерацијом, републикама, итд. Економске основе принципа радничког самоуправљања, укључујући права радника на одређивање плана производње, самостално утврђивање услова размене -и, мада ограниченог, права расхходеле својег производа, основна су садржина и далеко претежни део економске материје Преднацрта Устава, Економске функције -друштвених ииституцкја, које треба да обезбеде структуру и темпо привредног развоја система, дате су врло уопштено, фрагментарно и, са гледишта прецизираних функција „макроекономских“ привредних субјеката нефункционално не види ce како he она остваривати своја економска права и дужностиг као „макроекономски“ институционални елементи система, Њихов je домет a и садржај генерално ограничен ставом да ce „друштвеним ппановима не могу мењати закони“ (чл. 29, ст. 4, Преднацрта). Моглсу би ce закључити да Je y дуалистичкој интерпретацији основних интереса (вредности) система не само тежхсште бачено на појединца, личност, већ да je та концепција спроведена доследно и y економској сфери уставне материје, где преовлађује и по обради и по садржини „микроекономско“ над „макроекономским“, привредни субјект, привредна организација, над друштвеним планом. У вези са предњим намећу «ам ce две, основне примедбе. Прво, ма колико нам принцип подитичког вредновања изгледао оправдан и 'умесан посебно y једној материји као шго je Устав који није само економски већ друштвени кодекс правила понашања када ce одређују основни политички и, више од тога, идеолошки и филозофски ставови о ооновним конституирајућим вредностима нашег система и с обзиром на дубоки хуманистички значај који наше социјалистичко искуство доноси: чктавом међународном социјалистичком покрету, ипак са економске тачке гледишта, са гледишта организације нашег привредног система, он није адекватно решен. Оправдани примат и нужност тог примата уколико je реч о демократском социјализму политичког, културног, духовног интереса човека као ослобођене личности која ce ослобађа над друштвеним не може ce y потпуности односити на сферу економског живота, где ce циљеви друштвеног развоја, друштвене стопе и динамике развоја, усклађивања диспропорциј a (историски наслеђених и нових) привредног развитка, испољавају управо обрнуто као примат друштвеног, ошхгтег над интересом човека као појединда. To je нека врста природне нужности која има своје дубоко етичко, и са позиција социјализма, културно-историско оправдање, Друго, чак и ако пођемо од претпоставке да ce и y економској сфери посебно y систему самоуправљања мора поћи, бар y принципу, од примата личности и појединца над друштвом, то нас ниуколико не ослобађа дужности да оргаиизујемо тај принцип, a не да га оставимо стихији друштвено-економског развитка кроз коју