Анали Правног факултета у Београду

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

304

ће ce примат личности остваривати y њеној непрестаној борби против свих других личжости. Друтим речима, ако систем децентрализације и тржишно-планског социјализма ставља покретачке снаге система y руке појединца, као привредних субјеката, ми смо и тада дужни да укажемо на путеве економски рационалне, институционализиране, контролисане и координиране акције појединаца, који ће омогућити постизање економских оптимума, полазећи од примата такве „микроекономске“ акције. 111. Има доволјНО разлога за закључак да je y Преднацрту Устава решење за такав један систем економски рационалне координације, контролисане објективно-економским принудама a не субјективно-админи:стративним мерама, сутерирано и нађено y даљем развоју институције размене и тржишта y нашем систему. Приндипи самоуправљања, даље јачање економско-правних индивидуалитеда привредних предузећа, истицање уставног принципа да радна организација самостално утврђује услове размене својих производа и услута, установљавање норматива за принцЈ-гае размене (на бази еквивалената рада) и расподеле доходака (на бази доприноса y раду сваког појединца), смањивање улоге садржине и институције планирања и централних органа плана, итд. све то упуЂује на закључак да ce тржишту, као облику размене, оставља y нашем привредном систему не само формална улога међучлана између репродукционих токова производње и потрошње у. глобалним и појединачним размерама већ и примарна улога y много важнијем: y детерминирању оптималне расподеле (локације нето друштвеног производа, уместо локације посредством друштвеног плана, y максимиран>у доходака предузећа, y максимирању обима производње предузећа, односно порасту продуктивности y посебним случајевима, и производне снаге рада уошпте. Но ако би друштвено-економско искуство других земаља и капии социјалистичких као и наше економско искуство давало разлога за известан оптимизам y правцу јачања тржишних елемената y извесним сферама друштвене производње и потрошње, многобројни проблеми које слободно и монополисано тржиште -ставља пред интеграцију привредног развитка као и пред друге економске аспекте упућују на потребу извесне скепсе, или бар много квалификованијег н изнијасиранијег прилажења питању граница примене тржишног механнзма y нашим условима. Сва тежина проблема лежи y томе што ce наша предвиђања и наша економска резоновања заснивају и на теоријским и иа практичним претпоставкама и предвиђањима да ће ce механизам размене (у макроекономским размерама) обављати y оквирима такозваног слободног тржишта (у теорији тржишта потпуне конкуренцнје, тржишта перфектне конкуренције) ида je слично гледиште нашло места и y Преднацрту, и то не само y оном што je y њему формулисано већ и оном што није речено. Експлицитно има y Преднацрту мало ограничења овом принципу (као, на пример, y чл. 114, где ce федерацији даје право да може уводити контролу цена на основу закона). Имплицитно би ce могло закључити да друштвено-политичке заједнице могу утицати на карактер размене, садржајно ако не формално, доношењем друштвених планова и