Анали Правног факултета у Београду

ПРИЛОЗИ

305

утицајем на раоподелу предузећа. Но чл. 15 омогућује радним организацијама да, самосталним утврђивањем услова размене, врло лако неутралишу дејство друштвених фактора y правцу формирања цена. Остаје као гголазна тачка резоновања да ће слободом акције y области промета и размене, радна организација бити уједно и економски подстакнута и детерминирана да повећава обим производње до максимума, одређује оптималну адаптацију средстава захтевима потрошње, обезбеђује максималне стопе дохотка, и, према томе, решава три основна проблема система, наиме максималну стопу пораста (на макроплану), оптималну алокацију производних фактора (на макроплану), и максималну и оптималну стопу дохотка, којим ce истовремено и обезбеђује демократско право самоуправљања y економској сфери и диже, лични стандард произвођача. Економска теорија и економска пракса (укључујући досадашњу нашу и једну и другу) указали су међутим на озбиЈвне економске a и друге проблеме који стоје на путу аутоматског решења оптимума система посредством слободне тржишне акције. Овде нема места да ce детаљно упуштамо y сву разноликост проблематике везане за теорију и праксу конкуренције, цена и облика тржишта y социјализму. Можемо само истаћи да je то једно од најкомпликованијих и најсложенијих проблема уопште (4). Оптимални резултати алокације производње и расподеле када желимо да их поститнемо кроз тржишни механизам и, посебно, форму слободно-конкурентног тржишта зависе од небројеног низа фактора од економске структуре, положаја и врсте купца и продавца; од димензијеиврсте производа робе и њихове квалитативне хомогености; од такозване просторне димензије места размене; од сложених проблема временског обрта различитих елемената производних средстава (сталних и обртних) које ce одражавају y диспропорционалшш и некаординираним односима понуде и тражње; од утицаја новчаног система како на формираље волумена ефективне тражње, тахо и на ценовне облике роба; од степена коришћења капацитета y појединим привредним организацијама и утицаја тог степена на структуру трошкова, цена и тржшпну игру; од институционалних фактора који ce изражавају y степену ургенције, контроле, притиска или адмхлнистративних захтева на карактер размене; од психолошких фактора —■ како y формиран>у расположења потрошача тако и очекивањима произвођача; од политичких фактора, итд., итд. Сви ови и низ других фактора чине неразмрсивом пелину узрока и последица које имају, y сваком датом моменту, квантитативно и квалитативно друкчије пропорције, те утичу како на релативни тако и на аггсолутни ниво цена, трошкова, размештаја производних и робних фактора и фондова. Један систем, који узима размену путем слободног тржишта, као једну од основних инструмената y решавању репродукције система, и који жели да кроз њу подстакне развитак на проширеној основи, да оствари не?су врсту привредног аутомагизма y том

<1) У Совјетском Савезу ce о проблему вредности и цена води дискусија деценијама, посебно последње деценије. Слична и y другим соц. земљама. На Западу, y теорији интерес такође не престаје почев од тридееетих година.