Анали Правног факултета у Београду

306

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

кретању, морао би да прецизира, организира и институционализира великиг број поменутих фактора који битно утичу на карактер размеее. Велики број поменутих економсиих проблема, повезаних за тржипшу размену морао би следствено добити бар почетну и начелну обраду y Преднацрту Устава y којој она сада недостаје. Најзад, треба истаћи да такво организовано тржиште претпоставља и организовану производњу. Структуралне диспропорције система y области: производње аутоматски значе и структуралне диспропорције система y односима понуде и тражње. За оне основе диспропорције, као што су диспропорције привредних области, заосталих, неразвијених и напредних, развијенијих области, тржиште не може ништа учинити y релативно кратком временском периоду. Ту смо упућени на други, секундарни епемент нашег новог система, на планску акцију друштвених размера, која ће са своје стране имати да решава проблеме привредних усклађивања и развитка на премисама тржишта (трошкова, цена, датв ефективне понуде и тражње) које су стална променљива величина система и које ће, отуда, бити не само од мале обавештајне вредности систему планирања већ често и његова директна сметња. Отуда ce проблем нашег новог система поставл>а и са аспекта релативне флексибилности тржишног механизма који би желео да решава текуће интересе појединца, предузећа и ужих друштвених организација и релативне сталности, непроменљивости основа калкулације друштвеног плана који треба да решава питање перспектива система. За решавање ове врсте противречности недостају такође начелне одредбе Преднацрта Устава. У целини узев, изгледа нам да je економска обрада Преднацрта Устава, посебно с обзиром на настајање и развитак новог модела, нове варијанте нашег економског система, далеко испод захтева који уставни политички и декларативни принципи постављају y првом делу и нормативно разрађује y другом. Друштвени аспекти економије, посебно план, није функционално ни каузално повезан са привредним субјектима и тржиштем као детерминирајућем облику њихове активности. Отуда ce намеће важна потреба да ce како y пречишћеном уставном тексту a така и y посебном законодавству много више укаже пажња на постојеће неконсистентности привредног система и нађу детаљније разрађене теоријске и практичне форшуле за њихово савлађивање и решавање.

Др. Иван Максимовић

О ДРУШТВЕНОЈ КОНТРОЛИ

У теорији je код нас било неких гледишта да je, са развитком друштвеног самоуправљања демократски централизам превазиђен као основни приндип организације друштвено-гголитичког система. С друге стране, и y пракси изградње нашег самоуправног система било je појава претјеране децентрализације, односно несразмјере y односу централних и децентрализованих функција. Имао ce понекад утисак као да ce демокра-