Анали Правног факултета у Београду

166

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

(б) У Основнмм начелима (I, 11, 111, IV, VIII) и y 111 глави појам радни човек и човек ce означава са овим терминима: људска личност, човек, Јвуди, произвођачи, ствараоци, радни човек, радни људи, грађанин, грађани, управљач, радник, радници, слободна личност, појединац, лице, свако, нико. Појам радних људи управо радног народа означава ce са термином радничка класа и социјалистичке онаге. Чини ми ce да при формулисању ових одредаба мора да буде уједначена терминологија, што није тешко јер ce мора поћи од суштинског питања a то je суверенитет радних људи. Овде je потребно нагласити да појам „радни људи“ обухвата људе као слободне и равноправне ствараоце без обзира на коме пољу друштвене делатности раде производња y кајширем смислу, просвета, научна активност, здравствена служба, итд, Овај смисао и значење овога појма јасно произилази тумачењем II поглавља Основних начела y коме je изложена суштина социјалистичког система Југославије, која ce заснива „на односима међу људима као слободним и равноправним произвођачима и ствараоцима, чији рад слунот искључиво задовољавању њихових личних и заједничких потреба“. Сада ce поставља питање да ли треба при: овако одређеном појму „радни људи“, употребљавати и термин грађанин. Према Образложењу „Преднацрт употребљава термин грађанин кад има y виду активног политичког субјекта, носиоца одговарајућих првенствено политичких права. У највећем броју случајева то je наш грађанин. тј. држављанин Југославије“. Из текста Преднацрта и Објашњења датог уз њега не види ce потреба и није дат одговор на питање разлике између радних људи и грађана. И баш с обзиром на Основна начела и остале одредбе Преднацрта, a посебно ако ce пође од конкретне друштвене структуре y овом моменту, нема разлога да ce овако третира човек. Поставља ce оправдано питање: ко би y нашем друштву били радни људи a ко грађани, или кад и зашто смо радни људи a нисмо грађани, или зашто смо само грађани a нисмо радни људи? Опредељујући ce за термине људи и радни људи, управо човек и радни човек, и нагласивши још једном став да не треба ошпте употребљавати термин грађанин и грађани, даћу још нека објашњења поред наведених. Пре свега појам грађанин (посматрано историјски) није идентичан појму човек који иако живи y држави треба да буде носилац ослобођења рада. He осећам да je ни један термин непотребније позајмљен из буржоаског права и да му нема места y нашем праву, колико термин грађанин. Гледајући историјски развој наше државе, јасно ce уочава да je ова фаза њеног развоја настала преображајем диктатуре пролетаријата y државу која не само има циљ већ и организује одређене облике кроз које ће нужно врпшти низ права и постати носиоди суверенитета радни л>уди. Зато сматрам да кроз текст новог Устава мора да јасано дође до изражаја та нова. суштина друштвене структуре и улога радних људи као носиоца •зслобођења рада.