Анали Правног факултета у Београду

ДИСКУСИЈА

167

Даље, сматрам да би требало ускладити терминолохшш и одредбе којим ce постављају и изражавају карактеристике политичког система и представничких тела. На пример: y поглављу IV Основних начела излажу ce основне карактеристике гголитичког система кроз овако формулисане одредбе: „Све политичке облике управљања друштвеним пословима, укључујући и државну власт, стварају радничка класа и цео радни народ за себе y циљу организовања друштва као слободне заједнице произвођача.“ (Термин радничка класа употребљава ce y тексту Преднадрта само још на једном месту, када ce говори о историјској улози СКЈ). И затим, одређујућч карактеристике представничких тела друштвено-политичких заједница, којима je поверена функција власти, каже ce да су „територијални органи друштвенаг самоуправљања“ и „конституисане и смењиве делегације свих грађана и посебно радних људи y радним организацијама које ce бирају y општини“. У чл. 71 ce поставља да je радни народ „једини носилац политичке власти и управљања друштвеним пословима“ a y чл. 72 да „грађани врше политичку власт и управљају друштвеним пословима 'непосредно и преко својих делегата [...]. Сматрам да je потребно y Уставу подвући дужност човека да ради, јер укл>учиван>ем y радни процес човек постаје носилад одређених права, и с друге стране, рад треба да постане основно мерило које одређује његово место y друштву. Ову дужност човека треба посебним члаиаом предвидети y 111 глави с обзиром да je y Основним начелима (y II ш-глављу) предвиђенс начело „Свак према способностима и свакоме према раду“ и y чл. 38 „обавеза друштвене заједнице да створи услове за ..остваривање права на рад“. Хтела бих на крају овога излагавза да учиним једну напомену и да поставимо једно питање. Нисам убеђена, с обзиром да Преднацрт поставља разлику између државе и политичког система, да je потребно да ce y Устав уносе одредбе ö Савезу синдиката и Савезу комуниста. По моме мишљењу програми ових организација и статути регулишу обавезе и права својих чланова, тако да није потребно да ce одредбе о улози ових организација уносе y устав. Зато предлажем да ce изоставе одредбе о ССЈ (последњи пасус II поглавља основних начела) и СКЈ (последњи rtacyc V поглавља Основних начела). Одредбе о ССРНЈ треба прецизније фермулисати кроз њихово учешће y појединим облицима вршења одређених послова. У складу са садржином Основна начела треба означити одређеним насловима, a не римскрш бројевима. Постављам питање зашто ce y VII поглављу Основних начела, воје садржи одредбе о даљој перспективи развоја нашег друштва, о комунисТIIЧКИМ друштвеним односима кроз укидање разлике између умног и физичког рада, није поставило учешће y управљању привредним opraнизацијама људи ван тих радних организација. Чини ми ce да би то ногло и требало да ce уводи постепено y поједине привредне гране нарочито —• трговину, саобраћај, угоститељство, аналогно самоуправљан>у y просвети, здравству, итд.