Анали Правног факултета у Београду

168

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

Аоистент dp Марко Младеновић: ПРОБЛЕМИ ПОРОДИЦЕ. Преднацрт Устава одражава законитости даљег развитка нашег друштва. Он садржи y себи идеје које усавршаван.е социјалистичке демократије и побољшааа положаја човека y друштву. To ce може нарочито видети из уставних начела о „неприкосновеним основама положаја и улоге човека“ о којима ce говори y глави II Уводног дела. Преднацрт je на овољгместу врло прецизно одредио основне односе човека према основним институцијама нашег друштва: према друштвеној својини, према производњи и радним организацијама, према органима самоуправљан>а и демократског удруживања, према друштвено-политичким заједнидама и органима тих заједница, итд. Међутим, Преднацрт je пропустио да подвуче један од основних односа човека y друштву. To je породица. Он нигде не шшиње породицу, Оправдано je стога поставити питање: зашто су аутори Преднацрта тако поступили и да ли je овај став оправдан? Подсећам да je Устав од 1946 садржавао посебне одредбе о породици. Поред одредби о равноправности мушкарца и жене, он je прокламовао заштиту породице и брака и посебну заштиту деце. Сем тога, он предвиђа обавезан грађански брак и искључиву надлежност народних судова y свим брачним споровима, изједначен>е ванбрачне и брачне деце y правима и дужностима према својим родитељима, посебну заштиту материнства xi нека друта начела из ове области. Од свега овога Преднацрт садржи само следеће одредбе: о посебној заштити мајке и детета, о закључењу брака, о вршен>у родитељског права и о изједначењу брачне и ванбрачне деце y правима и дужностима према својим родитељима. Овакво решеае сматрам непотпуним и недовољним. Оно не одражава; савремене потребе и не одговара историјским и друштвеним тенденцијама. Уместо да ce ова материја обогати и даље продуби y односу на Устав од 1946 она je чак и y односу на њега отишла корак назад. Нека начела која су постојала y овом Уставу a y Преднацрту изостављена не могу ce сматрати ipso facto као ошптеприхваћена .норма нашег друштва и да их због тога треба изоставити. У прелазном периоду изградње социјалистичког друштва морају остати неки регулативи не само као друштвена начела већ и као правне однооно уставне норме. Породида ce мора посматрати као правна и као друштвена установа. Уместо да прокламује основна начела о заштити породиде као правне установе и да н>ој као целини одреди место, па да тек после нормира неке специфичне односе који из ње произилазе (брак, односи родитеља и деце и др.), Преднацрт je поступио обрнуто одређујући само специфичне односе a не помињући породицу. Преднацрт не помиње нигде ни друштвени значај породице, ни y Уводном делу, па ни y глави о друштвеноекономском уређењу. Да je овакав став погрешан може ce закључити из многих аргумената. Човек je одувек живео y друштву и y породици. To су две стране Јвеговог свакодневног живота. Одувек je постојала подела функција између друштва и породице. Ту поделу најјасније je изложио Енгелс кроз теорију о двема странама производње: (а) кроз производњу материјалних добара;