Анали Правног факултета у Београду

ДИСКУСИЈА

169

(б) кроз производњу људи. Ова друга ce одувек вршила искључиво y оквиру породиде. Питање заштите репродуктивне функциЈе, a тиме и породице и њених других потреба, веома Je важно y прелавном периоду. Међутим, о томе Преднацрт нема ни речи. Посебан разлог који налаже уставну заштиту породице јесте закоиомерна појава посто Јања релативне кризе породице y прелазном периоду. Ова криза има своје историЈске и социолошке корене. ИсториЈски посматрано, она представља процес превазилажења патријархалне породице који не тече идилично и без потреса. Кризу условљава и динамичан развитак нашег друштва коЈе не може одмах да репш све проблеме како друштвене тако и породичне. Један од процеса који ce одиграва y породици означава ce као „социјализадија“ породице. Породица престаје да буде приватна установа. Она добија све више друштвене и Јавноправне функциЈе. Породица престаЈе да буде произвођачка јединица и претвара ce y потрошачку. Она све више зависи од специфичиих облика помоћи и подршке коју јој пружа заједница. ТаЈ феномен мора добити своју потврду и y уставном документу. Имам утисак да Преднацрт сматра да ce криза породиде и процеси y aoj разрешавају, усмеравају и планирају аутоматски и паралелно са порастом производње и личних доходака. Такав став ниЈе сасвим тачан. На овај начин може ce само делимично нешто постићи. Породица, међутим, очекује уставну падришу и запхтиту. Није реч о фетишизлран.у породиде већ о заштЈети н>ених позитивних функција, тј. оних функција где постепено престаје породица и где настаје друштво. To Je област где породица треба да „одумире“ и да прерасте y друштво a н>ене функциЈе y друштвене. Проф. dp. Р. Гузина: ПРОБЛЕМ ПРЕНОШЕЊА ВЛАСТИ НА НАРОД. Ja бих поставила Једно питање поводом „преношења власти“ на народ путем самоуправљања. Без обзира како je то формулисано, наша Je тенденција да ce власт не преноси на било кога него да ce власт укида, a да ce формира Један режим „управ-љања стварима уместо управљања људина“. To Je наша тендендиЈа без обзира на то да ли Je то остварено крбз Устав и кроз законе и како he то бити проведено. Ja ce шггам, јер често ce то понавља и на другој страни. НиЈе самоуправљање само то да ce сада власт одузима од неких државних органа и преноси на народ као власт него ce мења карактер управљања уошпте. Ja тако схватам, ако схватам добро. Проф. dp. Р. Лукић: Ja ce боЈим да не схватате добро. Ако могу да кажем две речи. Мешате садржину и политички циљ са правним инструментима, коЈима ce та садржина и ти циљеви остварују. Правни инструменти, на жалост, Још увек постоЈе и они Јасно разликују оно што Je власт, што Je једнострана одлука надлежнога тела или органа коЈој грађанин мора да ce покори, утгркос његовом сопственом праву самоуправљања; или упркос г,, оме што он може да утиче на то како he та одлука да гласи.