Анали Правног факултета у Београду

170

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

A, друто je самоуправљање y ономе смислу y коме ви говорите, тј. да ће једног дана те одлуке изгубити правни карактер, да ће бити добровољно донете и одобровољено следоване, уколико ко добровољно хоће, уколико неће, онда ником ништа. Према томе садржштски ce тај процес врши, та власт престаје да буде власт над људима и над стварима, али још тај процес није готов, и ту још увек имамо власт. И, када говоримо о преношен>у власти са државе на самоуправну организацију ja прецизно кажем: место да један министар привреде донесе одлуку о томе колике he наднице радници имати, то je пренето на радничке савете, дакле пренето je непосредно на саме људе којих ce то тиче. Али, то je још увек власт. Јер, кад неко донесе одлуку да теби припадса толшот и толики удео y дохотку, ти нећеш да против тога узмеш више, јер je та одлука правно обавезна, упркос тога што je то одлука самоуправног колектива. To неће бити препорука као што je она коју доноси скупштина или друга тела. Устав јасно разликује препоруку као један добронамеран друштвени савет или акт од закона као обавезног акта. Од тога ми на жалост још увек на Правном факултету морамо да полазимо. Иначе бисмо све помешали и све би испало нејасно. Проф. др. Јован Ђорђевић: Устав полази од тога да je све y извесном смислу друштвено самоуправљање. Само народ, односно одговарајући органи који су по Уставу овлашћени имају одговарајуће функције власти. Дакле један сасвим- супротан процес. He процес смањења државне функције y корист неких самоуправних тела, него процес остваривања самоуправљања уз нужност постојања извесних самоуправних органа који ће још увек имати извесне функције власти. To je поставка. Проф. др. Лукић: Ja мислим да постоје две врсте одлука; једне које су правни акт и једностране и обавезне, и које су предмет санкција, a друге, које нису правно обавезне, које су чисто добровољне. О томе сам ja говорио. He можемо негирати ту разлику. Проф. др. Ђорђевић: Има таквих, али има и других; аутономне норме које имају свој ауторитет y самој снази колектива. To je једна нова категорија. Проф. др. Лукић: To нису правни акти. Проф. др. Михаило Јездић: ПИТАЊА ТЕРМИНОЛОГИЈЕ И ФОРМУЛАЦИЈЕ. Ja «исам написао своју реч y дискусији нити сам посебно припремио оно што hy изнети, али сматрам за дужност да изнесем неке ствари koje су изложене y Преднацрту Устава a које мени нису довољно јасне. Оне ce утлавном односе на питање терминологије, које je друтарица Гузина малоггре поменула, али терминологије и формулација које могу да доведу до супротног схватања од онога што ce тежило да постигне одговарајућим чланом Преднацрта Устава. Ja ћу покушати да укажем на неке од тих формуладија y циљу да бих и подстакао евентуално проблем нејасноће одређеног члана, a с друте стране да бих евентуално, уколико би моје мишљење било на своме месту,