Анали Правног факултета у Београду

ПРИЛОЗИ

321

ном контролом, ако ce под јавном контролом подразумева друштвена и државна контрола y најширем смислу те речи, јер постоје и други учесници те контроле, на пример, друштвене организације или јавно мњење, Поводом ових и других снажних овлашћења скупштине нарочито Савезне. отвара ce питање оправданости резервисања решавајућих овлашћења на свим секторима међународних односа искључиво за Савезно веће како би произилазило из непрецизних ст, 1 и 2 чл. 165. С обзиром да ее „Савезним законом утврђују [...] услови размене производа и услуга и пословање радних организација y односима са иностранством“ (чл. 15, ст. 1), као и да међународни односи имају разна подручја и просветно и социјално, итд. a да je унутрашша политика тесно повезана са спољном политиком, поготову уз пораст утицаја међународних чинилаца и активне мирољубиве коегзистенције (види интервју проф. М. Бартоша, НИН од 25 новембра 1962, бр. 620, с. 3) питање je да ли би било оправдано да тзв. функционална већа, немају свако на свом сектору, решавајућа права заједно са Савезним већем. Треба ce подсетити y том погледу и на чињеницу да je Савезни уставни закон пружио Већу произвођача равноправну надлежност y области ратификације међународних уговора који ce односе на привреду, рад и социјално осигурање. Истина, Савезни уставни закон није ишао. до краја, јер je законодавство о спољним односима сстало ван домашаја већа произвођача (наравно мисли ce на економску материју, и проблематику рада и социјалног осигурања). У чланку о међународним однооима ФНРЈ y вези са Уставним законом (објављеном y Међународној политици, 1952) проф. др. М. Бартош je подвукао и осветлио победу „беле дипломатије“ коју доноси Уставни закон. Слично томе, могло би ce рећи да je надлвжност већа произвођача y економским и социјалним компонентама спољних послова ФНРЈ представљала оличење извесног ггродора економске демократије, први пут y светској историји, y међународне односе једне земље, и као такво, значајан прилог борби y свету против „црне дипломатије“. To je још један разлог који каже да би бшш оправдано да за Савезно веће y самосталној надлежности остану само чисто политичка питања, a да y осталим материјама Савезно веће, равноправно са одговарајућим функционалним већем, решава.

A. Стојановић